Стара звона мога града

Прије неколико дана новине су објавиле да се Вице Вуков, након скоро двије године дубокога сна, насмијешио. У том наслову који је пао скоро ниоткуд, усред каснога љета испуњеног ружним и шокантним вијестима, могла се осјетити нека чудна носталгија за временом у којему смо били дјеца и у којему је Вице Вуков био звијезда. Ништа касније није тако темељито пребрисано као његов звјездани статус. Најприје зато што су пуних седамнаест година