Трибина: Стратегија националне безбедности председника ставља тамо где му није место

Учесници трибине "Нова Стратегија националне безбедности и Стратегија одбране - кључне промене и њихове последице" указали су данас на новине, недостатке и забрињавајуће делове та два документа као и на то да он поставља председника Републике тамо где му није место.

На скупу у организацији Београдског центра за безбедносну политику, који је модерирао доцент Факултета политичких наука Филип Ејдус, а на који нису дошли представници Министарства одбране, оцењено је да је Стратегија документ тренутка а не визије.

"Председник Србије до сада је указивао на неке проблеме и покретао њихово решавање, а сада се предвиђа да обједињује функционисање целог одбрамбеног система, што је до сада била функција владе", рекла је истраживач Београдског центра за безбедносну политику Јелена Пејић.

По њеним речима, новом Стратегијом националне безбедности јача улога шефа државе. Мења се и позиција Савета за националну безбедност, који је координаторно тело, а по Стратегији "прелази у управљачки део система где му није место".

Пејић је упозорила и да је у односу на актуелну Стратегију избачен пасус који наводи да сви министри, као и све три службе безбедности, дају Влади извештај о стању националне безбедности. Додала је да сада тога више нема и да то ништа не може да компензује.

Њу забрињава и то што су из Стратегије изостављена начела професионалност, непристрасност и политичка неутралност.

Цео систем безбедности би, како је Пејић оценила, требало да буде дефинисан и законима, као што је то урадила и Хрватска која је у Стратегији најавила доношење, а потом је и усвојила Закон о систему домовинске сигурности.

Директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове Игор Новаковић оценио је да је Стратегија "документ тренутка, а не визије", да "мапира тренутне активности, а не и кохерентну визију будућности".

Новаковић сматра два документа "не дишу заједно", а ако се чита цео текст може се закључити да референци на евроинтеграције нема у одговарајућој мери, а неки делови се чак могу назвати и евроскептичним.

Документ би требало да позива на сарадњу која се у неким сегментима и не помиње, као што су сајбер-безбедност, безбедност на пољу миграната и енергетике.

Пејић је указала и на нови појам у Стратегији: "тотална одбрана", за шта нема дефиниције.

Извршна директорка Центра за истраживање јавних политика Тања Јакоби критиковала је што се у документу пажња посвећује "злоупотреби метеорологије", али не и ватреног оружја.

Јакоби је оценила да није довољно што се у документу помиње "субјективна безбедност грађана", јер нису наведене методе за њено утврђивање. Додала је да је добро што је појам безбедности проширен с војне и на економску, енергетску, социјалну и еклолошку безбедност.

На скупу је оцењено да стратегијом доминира питање Косова, док новина има у вези с мигрантском кризом.

Речено је и да је акценат стављен на "војну неутралност" која, међутим, није довољно дефинисана.

Програмски директор Београдског фонда за политичку изузетност, Марко Савковић је рекао да је у документу изражено страховање да би Западни Балкан могао да буде насељен мигрантима.

Асистент ФПН Горан Тепшић оценио је да је "збуњујућа некохерентност шест националних интереса".

Додао је да по документу независност Косова и покушај отцепљена и даље представљају основни ризик по безбедност, што је "понављање наратива којем је истекао рок трајања".

На скупу је указано на покушај ревизије Дејтонског споразума и проблема разграничења с бившим југословенским републикама.

Стратегија не препознаје да у региону имамо неуспеле државе и да оне представљају константни хронични проблем по безбедност, рекао је Тепшић.

"Стабилност не може да се гради на основу личних односа носилаца државних функција, већ се мора радити на изградњи држава, а неке нису ни близу да испуне све критеријуме државности", оценио је он.

Представница Центра за евроатлантске студије, Анђа Петковић оценила је да се пажња мора посветити војној неутралности која је уведена 2007. једном једином реченицом, што није довољно.

Додала је да тај концепт није одржив ако се то не унесе у друге важне документе, али и да се у буџету војске определе средства за ту намену.

(Бета, 08.05.2018)