Ostavka Dušana Vujovića: Šta čeka budućeg ministra finansija

Nakon ostavke ministra finansija Dušana Vujovića, predsednica Vlade ima 15 dana da Skupštini dostavi predlog kandidata za novog ministra.

Radio televizija Srbije javila je da će Siniša Mali, odlazeći gradonačelnik Beograda, biti predložen za novog ministra finansija.

Ministar finansija Dušan Vujović, tačno četiri godine od stupanja na dužnost, podneo je ostavku iz, kako je naveo "ličnih razloga".

Predsednica Vlade Ana Brnabić zahvalila je Vujoviću na rezultatima koje je postigao „u oblastima makroekonomske stabilizacije, fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi".

Šta pohvale znače i šta ostaje nakon Vujovićevog manadata?

Ekonomista Miroslav Prokopijević u pohvalama za rad bivšeg ministra finansija vidi kurtoazni pozdrav.

„Ne vidim da je strašno mnogo urađeno na tim poljima. Jeste bolje na polju javnih finansija, ali mi još uvek nismo izašli iz opasnosti bankrotstva - dovoljno je da porastu kamatne stope, a to je jednog dana neizbežno", kaže.

Ministar Vujović protivio se povećanju plata koje ne prati rast bruto domaćeg proizvoda. Povećanja se za vreme njegovog mandata nije bilo, uprkos čestim najavama iz vrha vlasti.

Gradonačelnik Mali nije komentarisao pisanje medija da će biti predložen za mesto novog ministra finansija.

Novinarima lista Danas rečeno je u Kabinetu predsednice Vlade da još neće obavestiti javnost o tome koga predlažu za novog ministra finansija i da za to imaju 15 dana.

Ko će preuzeti funkciju vršioca dužnosti do izbora novog ministra finansija Vlada Srbije još nije saopštila.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je agenciji Tanjug da će podržati kandidaturu Siniše Malog ukoliko ga predsednica Vlade bude predložila.

Glavni zadaci pred novim ministrom finansija

Miroslav Prokopijević smatra da će prvi i najveći izazov pred novim ministrom biti suočavanje sa pritiskom da se povećaju plate i penzije.

„Izvršna vlast daje jasne signale da je ozbiljna kada je povećanje plata i penzija u pitanju", kaže.

Problem je što bi u tom slučaju nivo javnog trošenja države bio veći od produktivnosti privrede.

„Penzije i plate mogu najviše da rastu onoliko kolika je stopa inflacije, plus rast bruto domaćeg proizvoda", kaže Prokopijević.

Kako izgleda parlament bez opozicije

Kako žive vršnjaci Đukanovićeve vladavine

Kada bismo državu posmatrali kao jednu porodicu, prostom računicom u kojoj bi sabrali koliko novca zarađujemo, a koliko trošimo, lako bismo došli do odgovora da li ima prostora za povećanje troškova i koliko bi to povećanje moglo da bude.

„Kad saberete stopu inflacije i rast BDP-a, to je ono što maksimalno možete da dozvolite sebi kada su povećanja trošenja u pitanju. Sve preko toga može da izazove nejednaki rast javnog duga i inflacije".

(BBC News, 05.08.2018)