Оставка Душана Вујовића: Шта чека будућег министра финансија

Након оставке министра финансија Душана Вујовића, председница Владе има 15 дана да Скупштини достави предлог кандидата за новог министра.

Радио телевизија Србије јавила је да ће Синиша Мали, одлазећи градоначелник Београда, бити предложен за новог министра финансија.

Министар финансија Душан Вујовић, тачно четири године од ступања на дужност, поднео је оставку из, како је навео &qуот;личних разлога&qуот;.

Председница Владе Ана Брнабић захвалила је Вујовићу на резултатима које је постигао „у областима макроекономске стабилизације, фискалне консолидације и структурних реформи&qуот;.

Шта похвале значе и шта остаје након Вујовићевог манадата?

Економиста Мирослав Прокопијевић у похвалама за рад бившег министра финансија види куртоазни поздрав.

„Не видим да је страшно много урађено на тим пољима. Јесте боље на пољу јавних финансија, али ми још увек нисмо изашли из опасности банкротства - довољно је да порасту каматне стопе, а то је једног дана неизбежно&qуот;, каже.

Министар Вујовић противио се повећању плата које не прати раст бруто домаћег производа. Повећања се за време његовог мандата није било, упркос честим најавама из врха власти.

Градоначелник Мали није коментарисао писање медија да ће бити предложен за место новог министра финансија.

Новинарима листа Данас речено је у Кабинету председнице Владе да још неће обавестити јавност о томе кога предлажу за новог министра финансија и да за то имају 15 дана.

Ко ће преузети функцију вршиоца дужности до избора новог министра финансија Влада Србије још није саопштила.

Председник Србије Александар Вучић рекао је агенцији Тањуг да ће подржати кандидатуру Синише Малог уколико га председница Владе буде предложила.

Главни задаци пред новим министром финансија

Мирослав Прокопијевић сматра да ће први и највећи изазов пред новим министром бити суочавање са притиском да се повећају плате и пензије.

„Извршна власт даје јасне сигнале да је озбиљна када је повећање плата и пензија у питању&qуот;, каже.

Проблем је што би у том случају ниво јавног трошења државе био већи од продуктивности привреде.

„Пензије и плате могу највише да расту онолико колика је стопа инфлације, плус раст бруто домаћег производа&qуот;, каже Прокопијевић.

Како изгледа парламент без опозиције

Како живе вршњаци Ђукановићеве владавине

Када бисмо државу посматрали као једну породицу, простом рачуницом у којој би сабрали колико новца зарађујемо, а колико трошимо, лако бисмо дошли до одговора да ли има простора за повећање трошкова и колико би то повећање могло да буде.

„Кад саберете стопу инфлације и раст БДП-а, то је оно што максимално можете да дозволите себи када су повећања трошења у питању. Све преко тога може да изазове неједнаки раст јавног дуга и инфлације&qуот;.

(ББЦ Невс, 05.08.2018)