Kako žive vršnjaci vladavine Mila Đukanovića

Oni imaju 27 godina i znaju samo za Crnu Goru u kojoj je na vlasti Milo Đukanović i njegova Demokratska partija socijalista.

Dajana Ranitović iz Plužina i Dženis Nurković iz Rožaja žive na dva kraja Crne Gore i to ne samo geografski.

Plužine i Rožaje su i dva politički udaljena pola najmanje republike nastale iz nekadašnje Jugoslavije.

Dok u Rožajama tradicionalno na izborima slavi Đukanovićeva opcija, u Plužinama vlast čvrsto drži opozicija.

Dva suprotna kraja Crne Gore, ipak, imaju i mnogo toga zajedničkog.

Za početak, do njih se od Podgorice stiže vožnjom od dva do tri sata, a na putevima nema gužve - u ove udaljene opštine ne putuje mnogo namernika.

Opština kao (ne)dosanjani san

Dženis se u Rožajama rodio i odrastao, spuštajući se niz padine skijališta Hajle, koje je bolje izgledalo kada se on rodio.

Studirao je na Fakultetu za sport i telesni odgoj u Sarajevu, baš kao i dve sestre.

Porodica mu je deo opštinske vlasti, a on želi da se pozabavi oživljavanjem skijališta.

„Ljudi se oslanjaju na administrativni sektor, traže posao u državnim institucijama jer im je to najsigurnije.

Mladi ljudi treba da osnivaju mala preduzeća i svoje biznise", kaže Dženis.

Ništa manje, opštinski posao nije poželjan ni zapadnije, u Plužinama.

Dajani Ranitović diploma geografa daje nadu da će se zaposliti u budućem regionalnom turističkom centru.

„Jedan moj vršnjak sa završenim fakultetom, ovde može, u intelektualnom smislu, samo da stagnira."

Veće šanse za posao imaju - stariji.

„Mogu ljudi sa 70 i nešto godina da rade jer su privilegovani, a nema posla za nekog od 25 ili 27 godina.

Zašto?! Jer mu je bolja plata nego penzija?

Izvini, molim te, ali znaju se granice za penziju."

Ponosno kaže da planira da osnuje sopstvenu organizaciju koja će se baviti razvojem sela regiona Pive.

„Ja imam viziju, ne znam da li je to lako realizovati.

Moj plan je da osvestim ljude da ne možemo čekati da nas neko pozove da radimo u opštini, hidroelektrani ili etno-selu", kaže Dajana.

Plan joj je, i to ne krije, da u praksi proveri i koliko su raznorazna ministarstva i državni organi iskreni kada kažu da su spremni da pomognu mladima da započnu sopstveni posao.

Politika - problem ili rešenje

Na ulazak u politiku, Dženis i Dajana gledaju potpuno različito.

Dajana, majka dečaka od dve i po godine, plaši se da će političke odluke koje Crna Gora danas donosi imati posledice za njenog sina.

„Pogrešni koraci, politički i ekonomski, doneli su velike probleme, ali će se oni tek videti.

Velika zaduženja će tek da padnu na teret, možda mome detetu", zabrinuta je Ranitović.

Sa druge strane, Dženis politiku vidi kao moguću odskočnu dasku u karijeri.

„Nekad kažu - politika je prljava stvar.

Nije politika prljava, nego je ljudi čine takvom", kaže on.

Iako uporno navodi da mladima treba dati šansu, u politici - pravi izuzetak.

„Želimo da nam predsednik bude neko ko ima iskustvo, poznaje državu. Neko ko ne treba da se predstavlja svetu, koga već svi poznaju."

Četiri države bez selidbe

Za 27 godina života, promenili su četiri države, živeći na istom mestu.

Rođeni u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, slabo je se sećaju - raspala se čim su se rodili.

Savezna Republika Jugoslavija potrajala je nešto duže, da bi je pred kraj njenog „života" zamenila Državna zajednica Srbije i Crne Gore.

Od 2006. godine, žive u Crnoj Gori.

„To je za mene bilo veoma, veoma tužno.

Da li zbog vaspitanja ili zbog čega, ali neko ko je pratio sport, stvarno sam uživala u uspesima svih reprezentacija", kaže Dajana koja se i sama rekreativno bavila košarkom.

Rožaje je na referendumu o nezavisnosti glasalo drugačije.

Dženis glasno ističe da je njegov grad ubedljivije i od prestonice Cetinja podržao samostalnost Crne Gore.

„Sa punim pravom kažem da je Rožaje oduvek bilo prijatelj Crne Gore.

Sada je došlo vreme da se sve to vrati Rožajama, da se oduži dug", zaključuje Nurković.

Otići ili ostati

Kada u jednoj opštini od dvadesetak hiljada stanovnika nestane industrijski gigant koji je zapošljavao pet-šest hiljada ljudi, kao što je to „Gornji Ibar" u Rožajama, mnogi su rešenje videli u odlasku u dijasporu.

Za crnogorsku verziju Novog Pazara, značaj dijaspore i kapitala koji odatle stiže postao je gotovo presudan.

„Trend iseljavanja nije aktuelan samo sad, ovih godina.

Ljudi su se odavde iseljavali i 60-ih godina za Tursku, zemlje Zapadne Evrope.

To je problem celog Balkana, ali je u Crnoj Gori to nekako vidljivije jer je mala", kaže Dženis.

On podržava iseljenike, ako uloženi kapital na neki način vrate rodnom kraju.

Dajana je i sama mogla postati deo dijaspore - brat joj već živi i radi u ruskom Kazanju.

Skeptična je i da li će, u svakoj izbornoj kampanji reklamirani, ulazak u Evropsku uniju pomoći da se kvalitet života u Plužinama popravi.

„Ako nismo bili u stanju da od 1991. godine da svoju državu razvijamo, šta ćemo Evropskoj uniji da donesemo kad smo sami sebe uništili?"

Ipak, ni Dženis ni Dajana ne nameravaju da se sele.

Vršnjaci vladavine Mila Đukanovića ostaju u Rožajama i Plužinama, sa sličnim brigama kao i hiljade mladih njihovih godina u Crnoj Gori.

(BBC News, 04.17.2018)