Мањак духова
Данас 08.05.2018 | Пише: Светислав Басара
Лепо кажу Латини: номен ест омен. Има, дакле, извесне симболике у томе што је чемерни пролећни Фестивал сердара Шешеља завршио у Јарку, одакле – не из села, него из појма – да је било памети није требало ни да излази.
Не мислим, наравно, на Шешељеву памет, него на памет – тешке ли речи – оних (легион им је име) који су у једном тренутку нашег дијалектичког развоја помислили да ће Шешељ (по багателној цени) обавити прљаве послове смишљене у њиховим прљавим маштама. По стоти пут кажем – Шешељ је само извођач радова, алат, вадичеп боце препуне злих духова, коју – нота бене – није напунио он; у више сам наврата поименце набрајао ко ју је све у погонима
