За чланство у ЕУ потребан стицај спољних и унутрашњих околности

Различити ниво сарадње и интеграције унутар Европске уније постао је саставни део европске интеграције, а брзина напредовања Србије ка чланству зависиће и од спољнег, али пре свега унутрашњег фактора, оценили су данас учесници скупа "Актуелни изазови ЕУ".

Професор на Факултету политичких наука Јован Теокаревић изјавио је да је главна препрека бржем напредовању Србије ка ЕУ и интерног и екстерног карактера.

Србија је, према његовим речима, после амбициозне и оптимистичне стратегије проширења из фабруара добила "више хладних тушева", укључујући изјаву француског председника Емануела Макрона да неће бити проширења док се ЕУ не реформише изнутра и повезивање као главну тему самита ЕУ - Западни Балкан у Софији.

"Када је у питању владавина права још дуго нећемо моћи да уђемо у ЕУ, јер широм региона имамо властодршце и не испуњавамо европске стандарде, а то виде сви који ће одлучивати о нашој судбини", рекао је Теокаревић на скупу у ЕУ инфо центру који је организовао Европски покрет у Србији (ЕПуС) поводом Дана Европе.

Продекан на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) Милош Ерић такође сматра да је за чланство потребан стицај унутрашњег и спољњег елемента, али да Србија још није спремна.

"Проблем је пре свега у нама. Моменат постојања расположења за проширење се дешава с времена на време, а онда ће се питати ко је спреман", рекао је Ерић.

Према његовом мишљењу, дубљој интеграцији ЕУ не иду у прилог низак економски раст и озбиљно раслојавање и неједнакост међу државама, при чему је Србија "најнеједнакија земља унутар својих граница од свих европских држава".

"Перцепција је таква да Европа осећа да нема капацитет да се носи са пријемом балканских земаља и да проширење изгледа озбиљније и непријатније за ЕУ него што јесте", рекао је Ерић.

На коментаре да је ЕУ "антисрпска" и да је Србији теже да постане чланица него што је било неким другим земљама, председник ЕПуС Михаило Црнобрња је рекао да ЕУ мора да подигне своје стандарде, а онда то мора и Србија ако жели да постане њен део.

"Морамо да будемо спремни да ће у наредном периоду бити доста посла, морамо много да радимо не само када су у питању поглавља 23 и 24 или односи с Косовом, него и у другим областима ако желимо да будемо прави Европејци", изјавио је Црнобрња.

Заменик председника ЕПуС Душко Лопандић изјавио је да реформе ЕУ морају да се десе пре 2025. која је одређена као индикативна година за чланство Србије и да се те реформе не косе са ритмом преговора Србије и ЕУ.

Говорећи о последицама Брегзита на Западни Балкан, Лопандић је оценио да то неће имати утицаја на политику Велике Британије када је у питању овај регион, али да ће се променити степен утицаја Лондона на политику ЕУ према Балкану.

Теокаревић је, говорећи о феномену "Европе у више брзина", рекао да је та диференцирана интеграција постала потпуно институционализована и потпуно равноправни део ЕУ, као и да ће је бити све више.

Професор ФПН је указао и на различите нивое сарадње ЕУ са земљама које нису чланице ЕУ, као на пример Споразум о стабилизацији и придруживању или Источно партнерство, који имају и различите крајње циљеве када је у питању чланство у ЕУ.

"Постоји мишљење да ако би нам се сада саопштило да нема ништа од пуноправног чланства, то би довело до проблема демотивисања и одвело би регион у ситуацију у којој се налази Турска, а то су изолација, самоизолација и одуговлачење с преговорим", рекао је Теокаревић.

Друго мишљење је, додао је, да не треба одбијати било коју понуду ЕУ у више брзина, јер је припадање и најширем кругу добитак који треба прихватити, јер ће у будућности можда бити још теже ући у ЕУ.

(Бета, 10.05.2018)