Зашто су свадбе као Евровизија
Недељник 11.05.2018 | Пише Зорица Марковић
На свадби је морало увек да буде и оних непожељних, и оних којима сте дужни да узвратите, и оних мање драгих да се не увреде, јелте, да вам сутра ташта или свекрва не би замериле како ето "кум Јоца из Мале Крсне не разговара с нама јер смо га прескочили". Ех, тако је некад било. У новом веку се, све некако под утицајем ко зна чега, филма, западне културе и доминантне миленијумске или И генерације, променило. Почеле су да се праве неке другачије свадбе, прво стидљиво, а онда потпуно. И једино је правило
Кад фамилија хоће да вас упропасти, онако на фињака, приупита вас нестрпљиво: "Кад ћеш да се удајеш, 'ајде, хоћу да играм док још могу." И кад дође тај дан, а дође, ма колико волели дотичну ујну/стрину/тетку/бабу, не можете а да не одлепите на помисао кога све морате да позовете, ко ће да вас поштено обрука, ко ће све да вам замери и, наравно, ко да изједе сву прасетину. Јер, свака српска породица има сличан профил сватова. На свадби мора увек
