Zašto su svadbe kao Evrovizija
Nedeljnik 11.05.2018 | Piše Zorica Marković
Na svadbi je moralo uvek da bude i onih nepoželjnih, i onih kojima ste dužni da uzvratite, i onih manje dragih da se ne uvrede, jelte, da vam sutra tašta ili svekrva ne bi zamerile kako eto "kum Joca iz Male Krsne ne razgovara s nama jer smo ga preskočili". Eh, tako je nekad bilo. U novom veku se, sve nekako pod uticajem ko zna čega, filma, zapadne kulture i dominantne milenijumske ili Y generacije, promenilo. Počele su da se prave neke drugačije svadbe, prvo stidljivo, a onda potpuno. I jedino je pravilo
Kad familija hoće da vas upropasti, onako na finjaka, priupita vas nestrpljivo: "Kad ćeš da se udaješ, 'ajde, hoću da igram dok još mogu." I kad dođe taj dan, a dođe, ma koliko voleli dotičnu ujnu/strinu/tetku/babu, ne možete a da ne odlepite na pomisao koga sve morate da pozovete, ko će da vas pošteno obruka, ko će sve da vam zameri i, naravno, ko da izjede svu prasetinu. Jer, svaka srpska porodica ima sličan profil svatova. Na svadbi mora uvek
