Да ли најтужније песме побеђују на Евровизији

Евровизија можда има репутацију веселе манифестације, пуне шљокица, али испоставља се да тајна победничке песме није у раздраганости.

Анализирали смо звучне таласе свих такмичарских песама од 2006. године како бисмо одговорили на горуће питање: постоји ли рецепт за победу на Евровизији?

Можда и неочекиван резултат - меланхолија се продаје: у осам од последњих 12 такмичења. победничке песме биле су тужније од просека те године.

И да, у случају да се питате, прошлогодишњи победник Салвадор Собрал извео је најтужнију победничку песму - мада вам за то вероватно није била потребна анализа.

Песме Евровизије су сваке године све меланхоличније, а овогодишњи такмичари су 30 одсто тужнији него 2006. године.

Изгледа да су добили допис о томе да туга добија највише гласова.

Ако ипак и даље чврсто верујете да Евровизија треба да буде испуњена само веселим тоновима, нада још постоји.

Неки победници су се држали срећнијег звука и отишли кући са наградом, као на пример Лена са песмом &qуот;Сателит&qуот; 2010. године и Лорди са песмом &qуот;Хард Рок Алелуја&qуот; 2006. године.

Да ли песма звучи срећно или не израчунали смо мерењем музичке позитивности која се зове валенца, а коју користе стриминг сајтови који аутоматски препоручују нову музику.

Где су срећне песме?

Валенца се састоји од тоналитета песме, хармоније и ритма - док игнорише речи.

„Све долази из музичких таласа&qуот;, каже Елиот Ван Бускирк, аналитичар података у Спотифају.

„Песма 'Хепи' Фарела Вилијамса има баш високи ниво валенце, као што би се и очекивало, иако тај резултат нема никакве везе са тим што се песма зове 'Хепи' (Срећан)&qуот;

Очигледна суморност шири се Евровизијом у централној и источној Европи, али ствар је много веселија када погледате на даљи исток и Скандинавију.

Азербејџан, Словенија и Словачка су се такмичиле са најтужнијим песмама.

А песме Андоре су највеселије од свих - али од 2006. године учествовали су само четири пута. Турска и Украјина такође важе за веселије такмичаре, али Турска није учествовала од 2012. године.

Уједињено Краљевство обично нагиње ка тугљивом делу скале, али у исто време се може похвалити и најсрећнијом песмом.

Анди Абрахам држи рекорд за најживахнију песму из 2008. године, под називом Евен Иф.

Али ни то није помогло код судија - песма је завршила на последњем месту.

Тоналитет

Најчешћи тоналитет на Евровизији је Ц дур. Тридесет од 456 песама које смо анализирале било је у том тоналитету.

Ипак за победничку песму је можда боље да изаберете Д мол - „најтужнији од свих тоналитета&qуот;.

Троје од последњих 12 победника се одлучило за тај тоналитет: Молитва (2007), Фаиритале (2009) и Рисе Лике а Пхоеникс (2014).

Два пута су веће шансе да ће победници Евровизије бити у молу. Осам од последњих дванаест победника било је у молској скали.

Такође, промена тоналитета није толико ефективна тактика за победу колико нам се чини.

Мало је вероватно да ће победничке песме садржати промену тоналитета. Текстописци су то такође схватили: промена тоналитета је све ређа појава последње деценије.

Темпо

Шта је са брзином?

Што се тиче овог критеријума, победници користе све: од Молитве која има 77 удараца по минути до Руннинг Сцаред са 172 ударца по минути.

Андора у просеку има најбржи темпо од 177, док се Црна Гора креће у лаганијем распону од 100 удараца по минути.

Можда не посотоји прецизан бит који ће вам обезбедити славу на Евровизији - али изгледа да постоји брзина за пропаст. Четири песме у последњој децениј су имале брзину од 128 удараца по минути и биле последње или претпоследње.

(ББЦ Невс, 05.11.2018)