Pesme „slatke smrti“ Nenada Šaponje
Danas 12.05.2018 | Piše: Dušan Stojković
POEZIJA Posle četiri poeme i duge pauze, Nenad Šaponja je trima sledećim zbirkama – “Slatka smrt” (2012), “Postoji li dodir tvoje duše?” (2014) i “Izgledam, dakle nisam” (“Prometej”, Novi Sad 2017) – oformio novu celinu, ovaj put lirsku trilogiju. Pesme prisutne u njoj pripadaju najređoj vrsti, “filozofskoj” poeziji u pravom značenju te reči.
Iako je teško definisati šta bi prava filozofska poezija mogla biti, ako nje uopšte ima – a ubeđen sam da to jeste slučaj – onda bi ona izgledala upravo ovako kakva Šaponjina najnovija jeste. I ne samo zato što se, počev od naslova kojim se osnovna Dekartova, vekovima papagajski ponavljana, maksima – srž njegova filozofska učenja – uzdrmava, već i zato što u njoj misao, doduše veoma često, makar prikriveno, sa emocijama združena, gospodari.
