Момчило Пантелић: Ко би рекао…
Нови магазин 13.05.2018 | Нови магазин
Заиста, ко би помислио а камоли (про)рекао да ће се ових дана збити “чудо невиђено”: да ће главни актери корејске кризе бити ближи Нобеловој награди него свеколики књижевници. То признање се смеши Доналду Трампу, Ким Џонг Уну, Мун Џае Ину и Си Ђинпингу, али не и Харукију Муракамију, Џојс Керол Оутс, Милану Кундери, Клаудију Магрису...
Иако нам је прва четворка, међусобним стратешким надгорњавањима, прилично сужавала видике, док их је други квартет својим делима проширивао. До ових велеобрта дошло је различитим поводима. Лидери две Кореје, САД и Кине успели су да нас убеде да су претње нуклеарном катастрофом, којима су нас обасипали, биле махом увод у преговоре о денуклеаризацији Корејског полуострва и нормализацији односа на њему, што би – ако се оствари – могло да
