Бодрожић: Сањао сам да ћу имати своју малу штампарију

А слично је било и у Кикинди, јер кад одмакнете два ћошка од центра, и Кикинда је као какво село, са широким шоровима и кућама у којима се рани живина и стока а деци се на дворишту за ужину износи ‘леба, масти и паприке. *** Био сам ђак Основне школе „Јован Поповић“, која носи име нашег револуционара и партизанског песника и писца. Није то било време изобиља, напротив, живела је скромно и тада радничка класа, што су и моји родитељи били.