Дуда Алапача: Мама у боји

Били смо на свадби прошле суботе. Тетка нека даља удавала кћерку, па као – ајде, ред је да одемо. И Миланка с нама. Али мама к’о мама, та би на лакат проговорила, само ако ли јој није све потаман. Нећу да идем и тачка, рекла је. Па што, мама, побогу…? Нећу. Нисам добила позивницу. Мама, добили смо позивнице и ти и ја. А где ти је, дај да видим..? Ено ми је мејлу. Чуј – на мејлу…?! – избечи се мама. Где је ту ред, питам ја тебе…? Знало се како