Diana Budisavljević: Sećanje na najveću srpsku dobročiniteljku i zaboravljena priča o spašenih 12.000 dece
Nedeljnik 23.05.2018 | Piše Marko Prelević
Jedna žena, u društvu medicinskih sestara ali sa osećajem da je sama na čitavom svetu, stisnutih zuba i s prezirom u vodnjikavim, nekada tako toplim očima kojima posmatra ustaše, retke sede kose pod belom kapom, stoji pred ulaznom kapijom Jasenovca
Bio je 10. jul, godine najgore, 1942, svega nekoliko dana posle sloma partizanskih odreda na Kozari, sloma koji će predstavljati startni signal za možda najveći sistematski zločin nad civilnim stanovništvom na Balkanu tokom Drugog svetskog rata. Koncentracioni logor Jasenovac i dotad je radio kao fabrika smrti, gotovo neprestano, ali će tek padom Kozare dostići svoj pun, crni, neljudski kapacitet. Početkom jula ustaše, domobrani i Nemci su
