Kako je hlamidija postala najveći neprijatelj koala

Broj koala se drastično smanjio u poslednje dve decenije. Razlog tome je seksualno prenosiva bolest - hlamidija.

Austalijska fondacija za koale procenjuje da na svetu ima oko 43 hiljade koala što je znatno manje nego 10 miliona koliko ih je bilo pre nego što su Evropljani stigli u Australiju u 18. veku.

Zvaničnici Kvinslenda, druge naveće države u Australiji, kažu da je nestalo 40 odsto populacije.

Nekoliko nevladinih organizacija koale smatra ugroženom vrstom, iako im je australijska vlada dodelila status „ranjive" vrste.

Stepen infekcije

„Polovina populacije koala širom Australije je inficirana", kaže Dejvid Vilson, profesor Burnet instituta u Melbornu.

Hlamidija je postala ozbiljna pretnja kolama poput uništavanja staništa, napada pasa, požara i saobraćajnih nesreća.

„U zatvorenim populacijama, često je većina inficirana, do 80 odsto populacije", kaže.

Kako se prenosi

Za razliku od ljudi, hlamidija se kod torbara ne prenosi samo seksualnim putem.

Majke mogu da zaraze torbu u kojoj nose mladunce telesnom tečnošću koja je izvor hranjljivih materija za novorođenče.

Imunolozi veruju da koale nose mutaciju bakterije koja je u Australiju stigla u 18. veku zajedno sa stokom i ovcama koje su doveli evropski kolonizatori.

Kao i kod ljudi, hlamidija kod koala može da dovede do sterilnosti. Međutim, koale su izložene i drugim komplikacijama poput jakih urinalnih infekcija, tumora i slepila.

„Situacija je ozbiljna. Veliki broj koala ima problem, neke od njih više ne mogu da dišu. Ne znamo koliko je ostalo plodnih jedinki, niti koliko njih je zaraženo", kaže Majkl Pajn, šef bolnice za životinje u Kvinslendu.

Broj žrtava

Povećao se i broj kolaa koje su primljene u bolnicu, kaže Pejn. U 2017 bilo ih je 4016.

„U ovoj bolnici radim već 18 godina. Pre deset godina, za čitavih 365 dana, primili bi 28 koala", kaže.

Istraživanje koje je Univerzitet Kvinsledn objavio prošle godine pokazuje da je od 1997. do 2013, više od polovine populacije imalo simptome hlamidije.

Lečenje antibioticima ima efekta samo u početnoj fazi bolesti, ali, čak i tada nije bez rizika. Antibiotici mogu izazvati probleme sa balansom bakterija stomaka što dalje dovodi do problema sa varenjem.

Pored istraživanja koja bi doprinela stvaranju vakcine protiv ove bolesti, naučnici veruju da postoje i radikalnije metode kojima bi moglo da se spreči prenošenje hlamidije kod koala.

Profesor Dejvid Vilson sa Barnet instituta u Melburnu veruje da je eutanazija jedinki kojima se ne može pomoći jedina preventiva.

Australija odvaja novac da bi sačuvala koale

Da li je bolje biti pas u gradu ili pas na selu

„Teško obolele koale treba uspavati jer terapija antibioticima ne može da im pomogne. Eutanazija bi mogla da pomogne da se poveća broj jedinki", kaže.

Hlamidija je drugi najčešći razlog prijema koala u bolnicu. Na prvom mestu su povrede nastale u saobraćajnim nesrećama. Zoolozi nesreće vide kao nuspojave bolesti. Koale jedu isključivo lišće eukaliptusa, ali, kada su inficirane, postaju previše slabe da se penju u potrazi za hranom i time postaju ranjivije na tlu.

Kao i kod ljudi, hlamidiju je moguće izlečiti. Međutim, kod lečenja torbara javnjaju se specifični problemi, poput dijagnoze u ranoj fazi.

„Dok vakcine ne postanu dostupne, mislim da je eutanazija najbolje rešenje", kaže Vilson.

Predlog je, naravno, izazvao suprotstavljene reakcije.

Australijska fondacija koala smatra da je zaštita staništa efikasniji način borbe sa bolešću.

„Koale već dugo imaju hlamidiju i sa njome mogu da žive koliko-toliko srećne živote dok god ne dođe do komplikacija. Poput ljudi, podložnije su infekciji ukoliko nemaju osnovne uslove za život. Ako nema hrane, ukoliko rizikujete da vas napadnu psi jer je drvo na kome živite iščupano iz korena, na kraju ćete izgubiti bitku i razboleti se", smatra Daglas Kerlin ekolog nevladine organizacije koja pomaže koalama.

„Potrebno je zaštititi staništa. Lečiti hlamidiju je lako rešenje, zaštiti životni prostor koala je teže. Nisam izričito protiv eutaniazije obolelih, ali nisam pristalica ubijanja vrste koja je ugrožena".

Vilson je rekao za BBC da je primena eutanazije počela .

„Verujemo da će se dati dobre rezultate. Međutim, zbog pritiska okoline, pokušavamo da sve što radimo držimo u tajnosti. Ne želimo da privlačimo previše pažnje dok se strategija ne pokaže kao uspešna".

Selektivna eutanazija nije nova stvar. Australijska država Viktorija je 2015. uspavala 700 koala.

U ovom slučaju, problem nije bila hlamidija, već to što je populacija toliko porasla da su veterinari otkrili da veliki broj koala nema pristup hrani.

Tim naučnika sa Univerziteta Sanšajn Kort, takođe iz Kvinsenda, objavio je 2017. da su testovi koje su uradili pokazali da su blizu stvaranja vakcine koja bi mogla „da se izbori sa hlamidijom".

Testirana je 21 koala - 15 zdravih i šest u početnoj fazi bolesti.

Nada

Šest meseci nakon vakcinacije, nijedna od zdravih koala nije zaražena, uprkos visokom broju zaraženih u staništu. Šestoro zaraženih pre vakcinacije više nije pokazivalo znake hlamidije.

Kenet Begli, imunolog koji je razvio vakcinu, trenutno radi na razvoju vakcine koja bi mogla da deluje i na ljude.

„Hlamidiju nikada nećemo uspeti da iskorenimo, isto kao što će grip zauvek biti tu. Ipak, vakcina može da nam pomogne da sačuvamo koale", kaže.

Novi Južni Vels ima novu strategiju za spas koala. Najmnogoljudnija država u Australije gradi zaštićene zone za koale i planira da počne istraživački program o opstanku vrste.

Ukupno su izvojili 34 miliona dolara.

„Koale su naše nacionalo bogatstvo. Strategija ima cilj da ih bude više", rekao je premijer ove države.

(BBC News, 05.24.2018)