Дежуловић: Нема више зајебанције

Свих тих седам година, сваке ноћи по поноћи у два сата звао би из кафане мој друг Кожо: не пита мазгов ни спавам ли, ни радим ли, ни читам ли, ни јебем ли га шта све већ људи у два послије поноћи раде, него да чујем, каже, виц, кад су оно Мујо и Суљо. И тако сваке ноћи, пуних седам година, седам седмица и још седам дана. Све док се јутрос нисам пробудио и видио да је девет сати. Да је, схватили сте, седам сати од два по поноћи прошло, а да ме