Ne lomite mi bagrenje

Sunce mi isijava sa zapada, mesecom mi zora sviće. Ja se okrećem u nestabilnom sivilu tražeći moj cvet za boju a taj red bagremova odavno mi je uništen. Zaorana brazda, već godinama ne mrda, spečena od sunca. Niko ništa posejao nije. Samo se korov neki probija. Zemlju zmije obilaze. Tamo, gde se poslednji dečiji smeh, čuo pre mnogo dana, pre mnogo leta, tamo su jedini žitelji ljudi na crno-belim slikama. To nije selo gde je rat odneo i poslednji