Uspomene jednog mudrog starca

Bio sam veoma mudar starac. Sad to više nisam, smatrajte, štaviše, da me nema. No bilo je vreme, kad bi svaki od vas došao do mene, i, ma kakva da je tegoba morila njegovu dušu, ma kakvi da su gresi grizli njegove misli, ja bih ga zagrlio i rekao: “Sine moj, uteši se, zato što nikakva tegoba ne mori dušu tvoju, i nikakve grehe ne vidim u telu tvom” – i on bi utekao od mene, srećan i radostan. Bio sam velik i silan. Srećući me na ulici, ljudi su