Generacija 1999: Čudo od deteta, 19 godina kasnije

Devetnaestogodišnja Tamara verovatno je jedina devojka u Srbiji sa titulom child prodigy - genijalnog deteta. Za njeno školovanje, država je imala malo razumevanja.

Tamara Rogović je kao devojčica prelistavala anatomske atlase i razmišljala o tome kako ljudsko telo vari hranu.

„Sanjala sam da ljudsko srce držim u ruci i da ga lečim", kaže.

Danas ima priliku da tako nešto radi, samo na drugačiji način.

Tamarine slike, koje je izložila prvi put kada je imala 12 godina, donele su joj titulu genijalne devojčice.

Bila je najmlađa studentkinja u Srbiji, a sada je najmlađa na postdplomskim studijama na Univerzitetu Edinburg u Velikoj Britaniji.

Child prodigy je dete koje je do desete godine proizvede radove dostojne odrasle osobe.

Glavni motiv na Tamarinim slikama danas su porušeni mostovi koje 1999. godine, za vreme bombardovanja nije mogla da vidi - te godine se tek rodila.

Odrastanje "čuda od deteta"

„Prva bomba je pala dan pre rođendana Tamarine starije sestre. Rođendanska torta se prepolovila na dva dela od detonacije. Taša se rodila malo više od dve nedelje kasnije", priča Ljiljana Milošević, Tamarina majka.

Tamarina porodica je ostala na okupu, a ona je sa četiri godine već naučila da čita ćirilicu i latinicu.

„Najmanje smo bili posveđeni Tamari. U uslovima u kojima je rođena, bilo nam je važno samo da preživi", kaže.

Međutim, Tamara je imala drugačije planove.

Škola slikanja u koju je krenela kada i u osnovnu školu, nagovestila je da Tamara verovatno neće postati lekar.

NATO bombardovanje očima umetnika

Crna Gora i NATO: Godina prva

„Nisam shvatala da je to što radim vredno, jednostavno sam mogla to da uradim. Dali bi mi sliku Van Goga po kojoj je trebalo da slikam i ja to naslikam. Nastavnica padne u nesvest", seća se Tamara.

Prvu samostalnu izložbu imala je sa 12 godina, a tada je i napustila redovno školovanje. Sedmi i osmi razred završila je ubrzano, a fakultet i srednju školu upisala je u isto vreme. Taj proces nije bio lak.

„Dozvoliti detetu da se bavi umetnošću isto je što i uništiti ga. Tako nažalost razmišljamo u Srbiji", kaže Ljiljana.

Tek kada su roditelji saopštili direktoru škole da će dete upisati u Školu za opismenjavanje odraslih ukoliko je to jedini način da ubrzano završi dva razreda, u redovnoj osnovnoj školi su shvatili da je Tamara ozbiljna i ponudili joj da za godinu završi sedmi i osmi razred.

„Tada sam shvatila da u školi samo gubim vreme", kaže Tamara.

Dotaći Salvadora Dalija

Paralelno učiti u srednjoj umetničkoj školi i na fakultetu nije bilo lako, ali je ubrzo dobila novi izazov.

Slike u stilu nadrealizma otvorile su joj vrata u Parizu.

„Dobila sam priliku da radim sa učenikom Salvador Dalija, slikarom Fransoa Spiridom Mitićem, a to je kao da dobijete priliku da dotaknete Dalija".

Tamara je školovanje nastavila u Parizu gde je i dobila status genijalne devojčice. Zahvaljujući tom priznanju i dotadašnjim radovima, vrlo brzo je školovanje nastavila u Edinburgu u Velikoj Britaniji i postala najmlađa studentkinja na postdiplomatskim studijama u ovoj zemlji.

Sve to vreme, pokušavala je da dobije neku vrstu institucijalne podrške. Njena prijava za stipendiju "Dositeja" Fonda za mlade talente republike Srbije je odbijena.

Tada je počela da slika porušene mostove.

Povratak u 1999. godinu

Nakon samostalne izložbe u Kući kralja Petra u Beogradu u februaru 2018. godine na kojoj je izložila slike iz ranog detinjstva, počela je da slika mostove.

„Izložba se dešavala neposredno pre obeležavanja godišnjice bombarodvanja. Postala sam fascinirana tim periodom, jer ga ja nisam doživela", kaže.

Prvu fotografiju srušenog mosta izložila je u galeriji u Edinburgu. Tada nije shvatila da je naslikala autoportret. Niti je želela da njena umetnost ima bilo kakvo političko značenje.

„Ja sam tada bila ponosna na druge izložene slike, slika mosta je ostala polu pokrivena u galeriji. Ali nije promakla mom mentoru".

Od tada, Tamara nije odustala od motiva srušenih mostova.

„Mi smo umetnici, nismo političari. Bombardovanje ne sme da se zaboravi. Ne zato što su „oni agresori, a mi žrtve", već zbog toga što iz tog strašnog vremena nešto treba da naučimo", kaže.

Nada se da ipak na neki način leči ljude, iako nije postala lekar.

„Umetnost je moj indivudalni lek koji možda može da pomogne i drugima".

„Još mnogo malih Tamara"

Krajem maja, Tamarini vršnjaci su plesali maturski ples na glavnom trgu u rodnom Kraljevu. Tamara nije bila sa njima.

„Moji vršnjaci sada odlučuju kojim će putem krenuti i to je normalno. Ja sam tu odluku donela mnogo ranije što je u mom slučaju bilo normalno".

Pred njom je priprema prijave za doktorat i time se trenutno bavi, kako kaže, skoro svakoga dana.

Planova ima i previše, a jedan od njih su i eksperimenti sa novim tehnikama.

„Uvek tražim nešto novo i preispitujem se, iako možda deluje da tačno znam šta radim", smeje se.

Sigurnija je kada je u pitanju projekat koji je počela pre dve godine. Besplatnu školu crtanja za devojčice i dečake organizovala je u Beogradu dve godine za redom. Najmlađi polaznik je imao tri godine.

„Želim da mladoj nadarenoj deci pomognem da se razviju dovoljno i da bude što više izuzetnik slikara".

Kada nije imala sreću sa institucijama, podršku joj je pružila porodica.

„Trenutno prikupljamo finansijsku podršku da bi školu crtanja organizovali i ove godine. Ideja je da damo priliku da bude što više malih Tamara", kaže Ljiljana.

Roditi čudo od deteta je možda lako, ali očuvati ga može da bude izazovno.

„Kada je dete pametnije od vas, ne možete da ga usmeravate. Vaše je da pružite podršku i budete tu".

(BBC News, 06.12.2018)