Žena koja je amputirala nogu sada kaže da joj je druga paralizovana

Žena koja se izborila za to da joj amputiraju levu nogu tvrdi da joj je sada, posle operacije, desna noga paralizovana.

Džes Loton, 24, ima sindrom zbog kojeg, „kad joj neko samo dune u nogu", oseća nepodnošljiv bol.

„To nije bio nikakav život, nisam mogla da zamislim da tako nastavim još 60 godina", kaže Džes.

Uprkos paralizi, ona se nada da će joj operacija pomoći da „delimično povrati samostalnost".

Džes, koja je iz Haton Kranzvika u istočnom Jorkširu, kao mlađa se takmičila u gimnastici.

Ali pošto je u dvanaestoj godini polomila gležanj, dobila je neurološki poremećaj po imenu kompleksni regionalni bolni sindrom, koji se s vremenom samo pogoršavao.

„Položila sam malu maturu, bila sam student godine na koledžu i otišla sam na fakultet. Učila sam za pedijatra, sve dok na drugoj godini bolest nije previše napredovala."

Poslednje dve godine provela je vezana za postelju.

Kompleksni regionalni bolni sindrom (KRBS)

• KRBS uzrokuje oštre, teško podnošljive bolove, obično ograničene na jedan ud, ali mogu se proširiti i na druge delove tela
• Moguće je da pogađa jednu od 3.800 osoba u Velikoj Britaniji, ali teško je napraviti preciznu procenu zbog pogrešnih dijagnoza
• Otprilike jedan od tri slučaja čine žene
• Simptomi obuhvataju hronični bol, neobične senzacije u pogođenom udu, promene na koži, kosi i noktima, ukočene zglobove, nesanicu i tremor
• Ne postoji lek, ali sindrom se može kontrolisati

Izvor: NHS Choices

„To nije bio nikakav život"

Agonija u Džesinom levom stopalu postala je nepodnošljiva.

„Niste smeli da dunete u njega, niste se smeli očešati. Sve bi proizvelo strašan bol."

Pošto je „probala sve" kako bi se rešila sindroma, Džes je odlučila da će radije ostati bez leve noge.

Odmah joj je rečeno da se to ne može obaviti o trošku osiguranja, pošto odstranjivanje noge neće okončati njene bolove.

Ali ona je smatrala da to vredi učiniti - jer je verovala da će bez „hipersenzitivnog" stopala makar moći da ustane iz kreveta i izađe iz kuće.

Jedna operacija je otkazana, a onda je hirurg odustao.

Ne znajući šta da čini, tražila je pomoć od 500 hirurga.

Dečak se probudio iz kome u zadnji čas

Preživeo napad medveda, ajkule i zmije

Većina joj uopšte nije odgovorila, ali je dobila „20 ili 30 pozitivnih naznaka".

„Onog dana kada sam se srela sa hirurgom koji je konačno pristao da uradi operaciju sve se desilo vrlo brzo. Rekao nam je da će uraditi to, vratio se sa rokovnikom i zakazao nas za dve nedelje.

„Pitala sam smem li da ga zagrlim", kaže Džes.

Ali šest nedelja posle operacije u bolnici Hal rojal, Džes i dalje nije bila u stanju da izađe iz kreveta.

Preostala noga joj je paralizovana.

„Dali su mi epidural, ali morali su da ga izvuku kada su shvatili da mi desna noga ne radi."

Ona ne zna šta se tačno desilo, a bolnica tvrdi da ne daje komentare o pojedinačnim slučajevima.

U izjavi je pisalo: „Pacijenti su upoznati sa rizicima povezanim sa svakom procedurom ili operacijom pre nego što se s njima započne."

Džes su rekli da „sačeka i vidi" šta će se desiti sa preostalom nogom.

„Neko drugi mora da me opere, obuče, da mi pomogne da odem u toalet. Ostanete bez trunke ponosa", kaže Džes.

„Da nema moje majke, bila bih sasvim izgubljena. Često se osećam kao da sam na teretu i da bi njoj bilo lakše bez mene.

„Kad vam dođe loš dan, prosto želite da odustanete i mnogo, mnogo puta sam se našla na toj ivici."

Amputacija nije ni trebalo da je oslobodi hroničnog bola.

Ali Džes oseća da će se kvatitet njenog života popraviti - zato što će moći da izađe iz kuće i kreće se naokolo, bez straha da će neko dodirnuti ili udariti njenu nogu.

Džes optimistično gleda na budućnost čak i ako joj desna noga ostane paralizovana.

„Kad mi budu postavili dizače, biću u stanju da izađem iz kuće u kolicima, što ranije nisam mogla.

„Unapred se radujem osećanju da sam postigla nešto u toku dana, da sam zapravo nešto fizički preduzela, da sam uposlila mozak, da sam se umorila fizički, a ne samo emotivno iscrpla."

(BBC News, 06.13.2018)