Dan

Sneg slameno pada na džinovske stope robova kasom prolaze bičevi ukroćenih kreveta dva čoveka sa ropcem nezapamćene ljubavi u zagorelim ustima u zubima drže dan koji će da padne dan koji će da crkne preko mlitavog konopca i da se provuče kroz kolibu gde zeva plava šličuga u mršavu dubinu mog grudnog koša dan krvopadan radan raščupan i zagoreo suludo sabijen u bescenje sirove noći licemeran gladan osuđen u istom pravcu da žvaće strele busole dan