Мапирање светске епидемије зависности од опиоида

Злоупотреба опиоида прераста у глобалну епидемију, кажу Уједињене нације.

Опиоиди су узрок више од три четвртине смртних исхода због злоупоребе дрога у свету, каже се у новом годишњем извешају УН о наркотицима.

Наводи се да је производња опијума досегла рекордан ниво, док злоупотреба преписаних лекова на бази опијума изазива све већу забринутост.

Опиоиди су супстанце настале прерадом опијума или синтетичке верзије са сличним дејством. Обухватају забрањене дроге као што је хероин и лекове на рецепт као што је кодеин.

„Медији су се досад углавном бавили опиоидском кризом у Сједињеним Државама, али у току је развој много сложеније епидемије глобалног карактера&qуот;, каже за ББЦ Анџела Ме из Канцеларије УН за дрогу и криминал (УНДОЦ).

Опасне пилуле за лилуле

„Најстарији човек на свету&qуот; жели да остави дуван

1. Производња расте

Стручњаци сматрају да је узрок повећане потрошње све већи прилив јефтинијих и доступнијих опиоида у деловима света у којима их до пре неку годину готово није било.

А иза веће доступности крије се нагли пораст производње, кажу они.

Глобална производња опијума је између 2016. и 2017. скочила за 65 одсто и достигла 10 500 тона.

УНДОЦ каже да је то „вероватно историјски рекорд&qуот; откад су почетком овог века почели да мере производњу.

Око 9 000 тона долази из Авганистана, који је убедљиво највећи проивођач опијума на свету. Остатак допуњавају Мјанмар, Мексико и Лаос.

Површина поља опијумског мака се између 2016. и 2017. повећала за трећину.

2. Повећао се и број жртава

Док је канабис и даље најраспрострањенија дрога на свету, опиоиди су са здравственог становишта најштетнији.

Током 2015. године у свету је забележено око 168 000 смртних случајева директно проузрокованих злоупотребом наркотика, од чега 76 одсто отпада на опиоиде.

Ме каже да је пораст смртности од опиоида резултат тога што су се опиоиди који се издају на рецепт, као што је нова и веома јака дрога фентанил, прелили на црно тржиште.

У САД је број смртних случајева од синетичких опиоида скоро двоструко већи од оних узрокованих ватреним оружјем и саобраћајним несрећама. Између 2012. и 2016, тај број се повећао десетоструко за мушкарце, а петоструко за жене, каже се у извештају.

3. Шаролико тржиште

Количина заплењених опиоида у свету скочила је за половину између 2015. и 2016, тврди УНДОЦ. Од тога 91 тона отпада на хероин, а следе опијум и морфин.

Многи опиоиди стижу такозваном балканском рутом, од Авганистана преко Ирана, Турске, и балканских земаља, до средње и западне Европе.

Горњи графикон показује нагли раст заплењених фармацеутских опиоида у 2014, када је америчка Национална лаборатоија за форензику открила велики број супстанци које садрже фентанил.

Готово 90 одсто укупне количине опиоида на рецепт заплењених у 2016. откривено је у северној, западној и централној Африци.

„Не постоји директна веза између заплена и потрошње, али ово указује на невероватно брз развој црног тржишта&qуот;, каже Ме.

4. Успон трамадола

Посебно забрињава трамадол, од кога се зависност у неким деловима Африке шири неверованом брзином, каже се у извештају.

Трамадол је синтетички опиоид који се користи за ублажавање јаких и умерених болова, али се илегално продаје у многим деловима Африке и на Блиском Истоку.

У порасту је и употреба синтетичких опиоида који се не производе у медицинске сврхе, већ директно за црно тржиште. „Они су потенцијално много опаснији јер нико не контролише производњу&qуот;, каже Ме.

Она додаје да трамадол, за разлику од већине опиоида који имају опушајуће дејство, стимулант, што привлачи рекреативне кориснике. „Уз то је и јефтин&qуот;, каже она.

Већина трамадола заплењеног у свету између 2012. и 2016. потиче из Азије, углавном из Индије и Кине.

5. Тридесет четири милиона корисника

Процењује се да је 2016. године у свету било 34,3 милиона корисника опиоида, одмах иза канабиса, чији је број корисника 129 милиона.

То су људи који користе хероин, опијум или фармацеутске опиоиде бар једном годишње у немедицинске сврхе. То је 0,7 одсто глобалног становништва између 15 и 64 година.

У неким деловима света, као што је Северна Америка и Океанија, тај проценат је вишеструко већи.

Више од половине корисника опиоида живи у Азији (58 одсто), а следе Европа (17 одсто), Америке и Блиски Исток.

Пораст потрошње хероина је највећи у Африци, што у УНДОЦ објашњавају „преливањем&qуот; шверца хероина из југозападне Азије.

6. Лечење од зависности

Већина пацијената у центрима за лечење од зависности у Африци, Америкама и Океанији зависно је од канабиса, с тим што у САД и Латинској Америци значајан удео заузимају кокаински зависници.

Међутим у другим деловима света дошло је до промене, нарочито у Азији и Европи, где се највише пацијената сада углавном лечи од зависности од опиоида.

То је највише изражено у источној и југоисточној Европи, где се „две трећине пацијената бори против зависности од опиоида&qуот;.

ШТА СУ ОПИОИДИ?

• То су супстанце добијене из чаура мака или синтетичке варијанте са сличним ефектима.

• На листи су илегалне дроге као што је хероин, синтетичке дроге попут фентанила и средства против болова која се издају на рецепт као што су оксикодон, хидрокодон, кодеин и морфин.

• Сви опоиди се везују за ћелијске рецепторе у телу и мозгу.

• Опиоиди у виду средстава против болова који се добијају на рецепт су у начелу безопасни ако се узимају кратко време под надзором лекара.
• Дуготрајна употреба доводи до зависности.

• Сви опијати су опиоиди: у опијате спадају алкалоиди добијени прерадом опијумске смоле, као што су опијум, морфин и хероин. Опиоиди су општији термин који обухвата и синтетичке варијанте које производи фармацеутска индустрија.

Извори: Светска здравствена организација, Национални институт за злоупотребу дрога САД

Графикони: Елизабет Толардо, Беки Дејл, Зое Бартоломју и Деби Луазу.

(ББЦ Невс, 06.28.2018)