Mapiranje svetske epidemije zavisnosti od opioida
Opioidi su uzrok više od tri četvrtine smrtnih ishoda zbog zlouporebe droga u svetu, kaže novi izveštaj UN.
Zloupotreba opioida prerasta u globalnu epidemiju, kažu Ujedinjene nacije.
Opioidi su uzrok više od tri četvrtine smrtnih ishoda zbog zlouporebe droga u svetu, kaže se u novom godišnjem izvešaju UN o narkoticima.
Navodi se da je proizvodnja opijuma dosegla rekordan nivo, dok zloupotreba prepisanih lekova na bazi opijuma izaziva sve veću zabrinutost.
Opioidi su supstance nastale preradom opijuma ili sintetičke verzije sa sličnim dejstvom. Obuhvataju zabranjene droge kao što je heroin i lekove na recept kao što je kodein.
„Mediji su se dosad uglavnom bavili opioidskom krizom u Sjedinjenim Državama, ali u toku je razvoj mnogo složenije epidemije globalnog karaktera", kaže za BBC Andžela Me iz Kancelarije UN za drogu i kriminal (UNDOC).
„Najstariji čovek na svetu" želi da ostavi duvan
1. Proizvodnja raste
Stručnjaci smatraju da je uzrok povećane potrošnje sve veći priliv jeftinijih i dostupnijih opioida u delovima sveta u kojima ih do pre neku godinu gotovo nije bilo.
A iza veće dostupnosti krije se nagli porast proizvodnje, kažu oni.
Globalna proizvodnja opijuma je između 2016. i 2017. skočila za 65 odsto i dostigla 10 500 tona.
UNDOC kaže da je to „verovatno istorijski rekord" otkad su početkom ovog veka počeli da mere proizvodnju.
Oko 9 000 tona dolazi iz Avganistana, koji je ubedljivo najveći proivođač opijuma na svetu. Ostatak dopunjavaju Mjanmar, Meksiko i Laos.
Površina polja opijumskog maka se između 2016. i 2017. povećala za trećinu.
2. Povećao se i broj žrtava
Dok je kanabis i dalje najrasprostranjenija droga na svetu, opioidi su sa zdravstvenog stanovišta najštetniji.
Tokom 2015. godine u svetu je zabeleženo oko 168 000 smrtnih slučajeva direktno prouzrokovanih zloupotrebom narkotika, od čega 76 odsto otpada na opioide.
Me kaže da je porast smrtnosti od opioida rezultat toga što su se opioidi koji se izdaju na recept, kao što je nova i veoma jaka droga fentanil, prelili na crno tržište.
U SAD je broj smrtnih slučajeva od sinetičkih opioida skoro dvostruko veći od onih uzrokovanih vatrenim oružjem i saobraćajnim nesrećama. Između 2012. i 2016, taj broj se povećao desetostruko za muškarce, a petostruko za žene, kaže se u izveštaju.
3. Šaroliko tržište
Količina zaplenjenih opioida u svetu skočila je za polovinu između 2015. i 2016, tvrdi UNDOC. Od toga 91 tona otpada na heroin, a slede opijum i morfin.
Mnogi opioidi stižu takozvanom balkanskom rutom, od Avganistana preko Irana, Turske, i balkanskih zemalja, do srednje i zapadne Evrope.
Gornji grafikon pokazuje nagli rast zaplenjenih farmaceutskih opioida u 2014, kada je američka Nacionalna laboratoija za forenziku otkrila veliki broj supstanci koje sadrže fentanil.
Gotovo 90 odsto ukupne količine opioida na recept zaplenjenih u 2016. otkriveno je u severnoj, zapadnoj i centralnoj Africi.
„Ne postoji direktna veza između zaplena i potrošnje, ali ovo ukazuje na neverovatno brz razvoj crnog tržišta", kaže Me.
4. Uspon tramadola
Posebno zabrinjava tramadol, od koga se zavisnost u nekim delovima Afrike širi neverovanom brzinom, kaže se u izveštaju.
Tramadol je sintetički opioid koji se koristi za ublažavanje jakih i umerenih bolova, ali se ilegalno prodaje u mnogim delovima Afrike i na Bliskom Istoku.
U porastu je i upotreba sintetičkih opioida koji se ne proizvode u medicinske svrhe, već direktno za crno tržište. „Oni su potencijalno mnogo opasniji jer niko ne kontroliše proizvodnju", kaže Me.
Ona dodaje da tramadol, za razliku od većine opioida koji imaju opušajuće dejstvo, stimulant, što privlači rekreativne korisnike. „Uz to je i jeftin", kaže ona.
Većina tramadola zaplenjenog u svetu između 2012. i 2016. potiče iz Azije, uglavnom iz Indije i Kine.
5. Trideset četiri miliona korisnika
Procenjuje se da je 2016. godine u svetu bilo 34,3 miliona korisnika opioida, odmah iza kanabisa, čiji je broj korisnika 129 miliona.
To su ljudi koji koriste heroin, opijum ili farmaceutske opioide bar jednom godišnje u nemedicinske svrhe. To je 0,7 odsto globalnog stanovništva između 15 i 64 godina.
U nekim delovima sveta, kao što je Severna Amerika i Okeanija, taj procenat je višestruko veći.
Više od polovine korisnika opioida živi u Aziji (58 odsto), a slede Evropa (17 odsto), Amerike i Bliski Istok.
Porast potrošnje heroina je najveći u Africi, što u UNDOC objašnjavaju „prelivanjem" šverca heroina iz jugozapadne Azije.
6. Lečenje od zavisnosti
Većina pacijenata u centrima za lečenje od zavisnosti u Africi, Amerikama i Okeaniji zavisno je od kanabisa, s tim što u SAD i Latinskoj Americi značajan udeo zauzimaju kokainski zavisnici.
Međutim u drugim delovima sveta došlo je do promene, naročito u Aziji i Evropi, gde se najviše pacijenata sada uglavnom leči od zavisnosti od opioida.
To je najviše izraženo u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, gde se „dve trećine pacijenata bori protiv zavisnosti od opioida".
ŠTA SU OPIOIDI?
- To su supstance dobijene iz čaura maka ili sintetičke varijante sa sličnim efektima.
- Na listi su ilegalne droge kao što je heroin, sintetičke droge poput fentanila i sredstva protiv bolova koja se izdaju na recept kao što su oksikodon, hidrokodon, kodein i morfin.
- Svi opoidi se vezuju za ćelijske receptore u telu i mozgu.
- Opioidi u vidu sredstava protiv bolova koji se dobijaju na recept su u načelu bezopasni ako se uzimaju kratko vreme pod nadzorom lekara.
- Dugotrajna upotreba dovodi do zavisnosti.
- Svi opijati su opioidi: u opijate spadaju alkaloidi dobijeni preradom opijumske smole, kao što su opijum, morfin i heroin. Opioidi su opštiji termin koji obuhvata i sintetičke varijante koje proizvodi farmaceutska industrija.
Izvori: Svetska zdravstvena organizacija, Nacionalni institut za zloupotrebu droga SAD
Grafikoni: Elizabet Tolardo, Beki Dejl, Zoe Bartolomju i Debi Luazu.
(BBC News, 06.28.2018)
