Ljubomir Živkov: Događaj u podrumu
RTV 30.06.2018 | RTV
FARKAŽDIN - Više i od pesama iz ptičijeg ciklusa zbunjivale su me silne popevke i bećarci o diki, tj. Diki: znao sam ljude koji se tako zovu, Dika Belićov, u Velikom sokaku deda Dika Zorićov, sa brkovima kakve ću docnije viđati na etiketi šljivovice, destilata koji da li i piju ili samo proizvode ti rumeni, krepki i vazda osmehnuti starci sa već belim brkovima; deda Stevu Kurjačkog su sinovi i snaje zvali dika, ali ko bi o nekome od njih trojice pevao: „Ej što ću nane/Boluje mi dika...“
Daleko pre nego što ću se učlaniti u Savez pionira, i pre nego što ću ovladati opštim pojmovima, slušao sam pesme i viceve kojih je najviše bilo o Lali, već sam razumevao šta je na kraju ispalo smešno, a bio sam ubeđen da se radi o mom dedi. Nisam mislio da su sve te dogodovštine bašbaš istinite, ali sam držao da su nadahnute dedinom biografijom i njegovom naravi. Ponekad je deda ispadao dovitljiv i nekoga bi u veselom tonu nadmudrio, ali kao da
