Hleb iz crepulje, crvene cipelice i komšijin ker

Bez laveža, bez laganog hoda kojeg su moja čula prepoznavala i na daljinu, čak i bez mirisa jer je u svojim čistim dlakama uvek nosio zaostalu sapunicu, prišunjao se i u tren me ostavio bez mog omiljenog doručka, ma šta omiljenog, jedinog u to vreme koji nam se nudio sa trpeze. Bio je to poveći okrajak vrelog vazdušastog kvasnog hleba kojeg je baka Milana, udovica sa svim koncima u svojim rukama, tek izvukla iz crepulje gde se pekao ispod