Какви су, заправо, односи Србије и Ватикана

Док медији пишу о супротстављеним ставовима цркве и Министартсва спољних послова, након посете државног секретара Ватикана Србији, стручњаци објашњавају да је у питању још један „политички балон&qуот;.

Државни сектретар Ватикана Пјетро Паролин разговарао је прошле недеље у Београду са патријархом Иринејом и врхом државе након чега је патријарх изјавио да „није време&qуот; за папину посету.

Након састанака са председником Вучићем, председницом владе Брнабић и патријархом Српске православне цркве (СПЦ) мало се могло чути о теми разговора, а више о потенцијалној посети папе Фрање и томе да ли би му Србија приредила гостопримство.

Док је министар иностраних послова Ивица Дачић поздравио потенцијалну посету, партијарх Иринеј је медијима рекао да о посети нису разговарали, а њој није ни време.

„Несретне, јадне геополитичке игре&qуот;

Етичар Слободан Саџаков за ББЦ подсећа да се јавност у Србији сваких пар година бави потенцијалним доласком папе.

„Право питање је да ли папа има намеру да дође. У српској јавности се то представља као да је папа толико горљиво заинтересован да дође у Србију, а ми му не дамо&qуот;, каже.

Саџаков сматра да су медији ти који често од потенцијалне посете папе праве ексклузивну тему.

„Имали смо сличне приче и 2015. године, када се тадашњи председник Николић укључио у причу и покушао да добије политичке поене. Посета папе је далеко, ништа се ту не дешава&qуот;.

Курс истеривања ђавола све популарнији

Орбан и Вучић отварају синагогу

Ове године, министар иностраних послова Ивица Дачић рекао је медијима да сматра да је у интересу Србије посета папе, нарочито у контексту непризнавања Косова.

„Папа се тиме у суштини не меша, нити је то његов посао. То су несретне, јадне геополитичке приче у којима се наши политичари уопште не сналазе, где се хватају као дављеник за сламку и пуштају своје пробне балоне&qуот;, сматра Саџаков.

Он сматра да је најзначајније питање наметања СПЦ-а која оваквим изјавама шаље поруку да је она најрелевантнија да одлучује о томе да ли папа може, или не може да дође.

„СПЦ се наметнула као неко од кога посета зависи, а позадина тога су недефинисини критеријуми секуларизације у Србији. Једна црква не може, стриктно гледано, забрањивати долазак било ког званичника&qуот;, каже Саџаков.

Србија и Ватикан

Саџаков подсећа да је главна одлика односа СПЦ и Ватикана неједнакост снага.

„Ватикан је центар једне велике верске концесије и велики извор моћи, а СПЦ је извор моћи на јако мањем подручју, само је једна од православних цркава&qуот;, каже.

Однос Србије и Ватикана у последњих неколико деценија обележили су:

• Оптужбе о уплетености Ватикана у рат на простору бивше Југославије и подршка Хрватској
• Непризнавање Косова
• Позивање на прошлост и злочине у Јасеновцу
• Канонизација Алојзија Степница

Највећа сарадња Србије и Ватикана остварена је учешћем СПЦ-а у преговорима о канонизацији Степинца.

Саџаков упозорава да чак и блиска сарадња може бити преокренута и искоришћена за добијање политичких тензија и стварање тензије.

„Већ две године имамо неку врсту сарадње и један од резултата, без обзира на исход, може да буде нова тензија и нове размирице, као и лов у мутном политичара&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.03.2018)