Културно наслеђе се третира као терет
Данас 05.07.2018 | Пише: Владимир Пајић
Осећај личне и институционалне одговорности, угашен дуготрајним исцрпљивањем грађана и поступним раслојавањем друштвених поредака, је постао „небеска“ монета слабог промета међу становништвом.
Државни оквир је истиснуо одговорност као непожељну карактеристику која кочи, ионако отежано, функционисање, и оставио је на коришћење у сетним реченицама монолога старима и депримиранима. У таквој ситуацији, заштита културног наслеђа, која се базира на одговорности, остаје дисциплина упорних и истрајних. Очување споменика за будућност у којој нећемо бити, у ово конформистичко време, звучи као источњачка бајка. Систем, какав-такав, наслеђе
