Хидра (2): Небо над Пелопонезом
Данас 20.07.2018 | Пише: Милан Пајевић

Дописница На кеју у луци градића Хидра приметио сам човека који је већ дуго седео на битви и гледао у даљину.
Моја ћерка, која је седела преко пута мене у ресторану, окренула се и погледала кога или шта ја то фотографишем, затим се тајанствено насмејуљила и мени се учинило да је хтела нешто и да каже… Супруга, која је пратила њен поглед, одмах је рекла: – Он веома личи на Тебе… Ја сам још један пут погледао на фотографију, па на њега, а затим и на ћерку : – А зашто се ти још увек смејуљиш? – Јако личите, сагласна сам са мамом… – Али шта ту има тако










