Kako sam izdao komunizam
Danas 22.07.2018 | Piše: Ernesto Sabato
Oko šesnaeste godine počeo sam da se povezujem sa grupama anarhista i komunista, jer nikada nisam podnosio društvenu nepravdu, kao i stoga što su neki studenti bili deca radnika, doseljenika socijalista, i sa njima sam vodio raspravu tokom noći, prilikom beskonačnih diskusija, ponekad žestokih a u nekim prilikama srdačnih, koje su obično trajale do sitnih sati u zoru.
Iz tog vremena se sećam prvomajskih demonstracija, protestnog skupa i istovremeno duboke tuge zbog stradalih u Čikagu. Večni pokoj za skromne heroje, radnike koji su se borili za osmočasovno radno vreme i potom bili osuđeni na smrt: Albert Parsons, Adolf Fišer, DŽordž Engel, Ogist Spajz i Luis Ling, dvadesettrogodišnjak koji se ubio tako što mu je cevčica-detonator od žive eksplodirala u ustima. Ostala četvorica osuđena su na smrt vešanjem.
