Опојни зов сирена моћи и академска заједница
Данас 22.07.2018 | Пише: Слободан Дивјак
Као што је познато, готово сви наши најистакнутији интелектуалци су се упосткомунистичком периоду укључили у професионалну политику: оснивали су властите странке, а неки од њих постајали и лидери тих странака.
Мало ко је у нас, међутим, јасно уочио негативну страну таквог развоја догађаја – знатно осиромашење критичког потенцијала нашег јавног мњења чије језгро чине управо интелектуалци. Наиме, независно од мотива и жеља наших интелектуалаца, они су нужно, поставши политичари, престали да буду интелектуалци. Пошто је највиши циљ странака, природно, долазак на власт и одржавање на њој, њима није страна језуитска девиза „циљ оправдава средство“
