Snajkina bruka

Gde da dolazim, ženoooo, u dvorište me sramota da izađem, kamo li da idem po tuđe kuće. Obruka nas ovo kuče da glavu ne možemo da dignemo, niti znamo kud ćemo i što ćemo. Vidimo mi da ne valja, odamno ne valja, al sve popuštamo, sve mislimo: ajde de, ni njoj nije lako, neka duva pa će se izduva. Će joj dođe u glavu da treba da nas poštuje, decu smo očuvali, kuću smo mi napravili pa se ona sad širi na sprat, prozor može da otvori kad oće, a mi