Лијепе ли слике у сред наше чарсије

Браћо моја драге Санџаклије Нек вас дуго ово сунце грије Ви сте народ који зборит смије Гдје се бајрак повисоко вије Гдје се сјеме понајбоље сије Гдје се осмјех на лицу не крије Ви сте народ од камена тврђи Нисте били ви хамали туђи Но сте вазда ви људине били И нисте се од душмана крили Нисте хтјели да дирате туђе Ни у своје неко да вам уђе Ви имате најбоље јунаке Тако су вас задојиле мајке Нико није мого да вас плаши Јер такви су били и