Sećanje na san iz 1963. godine

Sanjao sam Lava Tołstoja ležao je u krevetu ogroman kao sunce u grivi raščupane kose lav video sam njegovu glavu lice od zlatnog talasastog lima niz koje se slivala neprekidna svetlost odjednom se ugasio pocrneo a koža njegovih ruku i lica bila je hrapava ispucana kao hrastova kora upitah ga »šta treba činiti« »ništa« reče kroz sve crte pukotine zaplovi prema meni svetlost poče se rasplamsavati ogromni zračni osmeh. *Preveo Petar Vujičić