Дмитриј Пригов, пјесник који је замислио небеског полицајца
Данас 28.07.2018 | Пише: Миљенко Јерговић
Цијелог је живота изазивао и провоцирао власти, које су на све начине покушавале да га елиминирају. Око тог дјетета-бога, које помало подсјећа и на онога небеског полицајца који је на стадиону Лужњики у Москви показао оба лица овога свијета, оно стварно и оно сањано, није око реалистичног проматрача, није око оне велике руске књижевности која вуче традицију од Пушкина и Љермонтова, то је оно друго, фрљаво око нишчих и јуродивих, око Гогоља, Хармса, Хљебникова, оно око које види више гледајући
„И једном је под окриљем мрака на Црвеном тргу, пуном жељеза и оклопа, прелазећи из руке у руку, по раменима генерала и маршала прошао отворени лијес с укоченим, мирним Стаљином, који није испустио ни најмањи звук нити је показао икакав видљив отпор. Био је, као и увијек, миран и груб. Они који су га носили и осјећали велику напетост неколико пута су се спотакнули и узврпољили, замало им је опао терет на склиски камен замрлога Црвеног
