Neću misliti sad o tome jer... Idem na godišnji
Nedeljnik 29.07.2018 | Piše: Branko Rosić
Neko čudno osećanje vlada tih prvih sati godišnjeg odmora jer misliš da se nikada nećeš vratiti i da ćeš zauvek ostati na godišnjem odmoru sve dok ne istruneš na plaži ili te udari infarkt ispred neke barokne građevine kojoj ne znaš ime, a preporučuju je turistički vodiči i lik sa recepcije
Nalazim se na dvocifrenom broju sati od trenutka u kojem ću staviti kofer na onu pokretnu traku na aerodromskom odeljku za čekiranje. Ona, ta aerodromska službenica će me pitati "Imate li ručni prtljag?". Imaću ručni prtljag, ona će imati onaj super smeh. Ja ću se pitati otkud njoj smeh jer ne putuje? Ali smeh je obavezan u opisu njenog radnog mesta. Biće tih putnih rituala i pre njenog smeha. Gledanje kroz prozor automobila svih predela koji
