Мирис кише - петрикор, може се наћи и у парфемима

Испада да захвалност није једини разлог због којег киша мирише тако добро након дужег периода суше.

Заправо је и хемија мало умешана.

Бактерије, биљке, па чак и муње могу да утичу на пријатан мирис који осетимо након олује; мирис чистог ваздуха и влажне земље.

Познат као петрикор, мирис који су, због његове специфичности, дуго ловили научници али и парфемџије.

Влажна земља

Откривен током шездесетих година прошлог века, топли, земљани мирис који осетимо када киша дотакне тло долази од бактерије.

„Тло је богато таквим бактеријама&qуот;, објашњава професор Марк Батнер, шеф катедре за молекуларну микробиологију центра Џон Инес.

„Тако да, када кажете да осећате влажно земљиште, заправо осећате молекул који је настао од бактерије&qуот;, рекао је за ББЦ.

Тај молекул, геозмин, производе стрептомицете. Ове бактерије, које се налазе у већини здравих земљишта, такође се користе у производњи антибиотика.

Капи које падају на земљу у ваздуху ослобађају геозмин, чије је присуство обилније након кише.

„Многе животиње га осећају, али људи га посебно интензивно осећају&qуот;, додаје професор Батнер.

Изабел Бер и Ар-Џеј Томас, истраживачи који су први „кумовали&qуот; мирису петрикор, већ шездесетих су открили да се мирис продавао у Индији под називом „Мати ка атар&qуот;.

Данас је геозмин све чешћи састојак парфема.

„То је веома јак састојак и мирише као бетон после кише&qуот;, каже парфемисткиња Марина Барсенила. „Постоји нешто веома примитивно у том мирису.&qуот;

„Чак и када га разбијете на најситније честице, људи могу да га осете&qуот;, додаје Барсенила.

Али имамо јако чудну везу са геозмином - иако нас привлачи мирис, многима од нас се не допада укус.

Иако није отрован, ако се нађе у вину или киселој води, чак и најмања количина, може одвратити људе од даљег конзумирања.

„Није нам јасно зашто не волимо геозним&qуот;, каже професор Јепе Лунд Нилсен са Универзитета Алборг у Данској.

„Није отрован по људе у нормалним количинама, али некако га повезујемо са нечим негативним&qуот;.

Петрикор: Термин

Назив су му дали научници Изабел Џој Бер и Ричард Томас у тексту „Природа агрилозног мириса&qуот;, објављеном у часопису Природа (Натуре).

Име потиче од грчких речи петрос, што значи камен и ицхор која означава „течност која тече венама богова&qуот;.

Биљке

Према професору Нилсену, истраживање показује да геозмин може бити повезан са терпенима - извором мириса у многим биљкама.

Киша може да ослободи ове ароме, каже професор Филип Стивенсон, водећи истраживач Краљевске ботаничке баште у Кјуу.

„Често се хемикалије из биљака које пријатно миришу налазе у лисним длакама, које се током кише оштете и тако ослободе мирисе.

„Киша ослобађа мирисе из осушених биљака на исти начин као када покидате осушену биљку - мирис постаје јачи&qуот;, каже Стивенсон за ББЦ.

Суше могу да успоре метаболизам биљака, који се услед кише освежава и ослобађа пријатан мирис.

Муње

Муње играју одређену улогу, стварајући чист и оштар мирис озона - узрокован грмљавином и осталим електричним ослобађањем у атмосфери.

„Поред муња, грмљавина и киша такође побољшавају квалитет ваздуха. Прашина и аеросоли се спусте и остаје чист ваздух&qуот;, објашњава професорка Марибет Столзенбург са Универзитета у Мисисипију.

(ББЦ Невс, 08.01.2018)