Zašto dobri ljudi pravdaju loše stvari?

Međutim, kada su se loše stvari – na primer, genocid u Srebrenici – već bile dogodile, postavlja se i sledeće pitanje: zašto dobri ljudi uopšte opravdavaju takve loše stvari? Zašto radije negiramo, mrljavimo, femkamo se, relativizujemo, poričemo, opraštamo, štitimo i branimo, pravdamo i opravdavamo (tuđe) zlo i naopako? Umesto da se, po popularnom i evropski finansiranom NVO-receptu „suočimo sa prošlošću“, da već jednom priznamo te neke krivice