Veteran francuskog Pokreta otpora Arsen Čakarijan umro u 101. godini
Predsednik Makron je za Čakarijana rekao da je „heroj čiji je glas jasno odzvanjao do samog kraja".
Poslednji član grupe emigranata koja se borila protiv nacista sa francuskim Pokretom otpora umro je u 101. godini.
Arsen Čakarijan je izbegao raciju nacista u Parizu u kojoj su nemački okupatori zarobili i pobili 22 člana njegove grupe.
Bio je nosilac najviših francuskih odlikovanja.
Predsednik Emanuel Makron je preko Tvitera poručio da je Čakarijan, poreklom Jermenin, bio „heroj Otpora i uporni svedok čiji je glas jasno odzvanjao do samog kraja".
Čakarijan je tek 1958. stekao francusko državljanstvo. Dobitnik je nekoliko odlikovanja za hrabrost, uključujući i prestižnu Legiju časti, koja mu je uručena 2012.
Šta je radio u Pokretu otpora?
Čakarijan se kao gerilac borio protiv nacista rame uz rame sa Jevrejima i drugim imigrantima.
Vođa njegove grupe takođe je bio Jermenin, Misak Manučijan, koji je streljan u februaru 1944.
I Čakarijan i Manučijan su bili komunisti, kao i mnogi drugi borci protiv nacističkog okupatora u Evropi.
Kolaboracionistički francuski režim u Višiju je 1944. štampao „crveni plakat" nakon pogubljenja Manučijana i njegove grupe, sa namerom da uveri javnost da su gerilci obična banda sastavljena od stranaca.
Čakarijan je uspeo da pobegne u Bordo, gde je nastavio da se bori protiv nacista do oslobođenja u avgustu 1944.
„Zato što je voleo Francusku"
Čakarijan je posle rata rekao da gerilci „nisu bili heroji", nego su se pridružili Pokretu otpora „zato što smo mogli, pošto nismo ni posao ni porodicu".
„A i zato što smo voleli Francusku. Ona nas je usvojila".
Kasnije se priključio kampanji da se pokolj Jermena za vreme Prvog svetskog rata zvanično prizna kao genocid.
Francuski predsednik Fransoa Oland je 2014, uz svog jermenskog kolegu Serža Sargsjana otvorio park posvećen Misaku Manučijanu u glavnom gradu Jermenije Jerevanu.
(BBC News, 08.06.2018)
