Pijem za ugašeno ognjište moje

* Pusti, ja sam ko i svi... I gora od svih bila: kupala se u tuđoj rosi, u tuđem se ovsu krila, u tuđoj travi prenoćila. * Nema u životu spokojnog sata za koji bih rekla da sam ga zaslužila; meni je dosta malo zvezdanog zlata, da ne bih roptala i tužila. Kad mi pošlješ bol sagnem se smerno; kad koraknem bojim se da nisam što skrivila. Nema dela tvog kom se ne bih divila, pa ma kao crv malo neizmerno. Ako ti želiš, zlikovci me vređati mogu,