Демостат: Стручњаци и дипломате различито о подели Косова

Упркос актуелној реторици званичног Берлина и Вашингтона против&нбсп; "демаркације" између Србије и Косова, поједине немачке дипломате незванично кажу да би, ако Београд и Приштина дођу до таквог решења за коначни статус Косова, "Вашингтон и Берлин тешко могли да се не сложе са тако усаглашеним предлогом", преноси сајт Демостат, позивајући се на дипломатске изворе у Берлину.

"Ипак, остаје страх међу западним владама да би измена граница могла да послужи као својеврсна парадигма или изговор за покретање иницијатива о промени постојећег стања, на пример, у случају Републике Српске и Босне и Херцеговине. Нимало не изненађује што председник Републике Српске Милорад Додик подржава промену граница", наводи сајт став тог извора.

На сајту се цитирају и неименоване америчке дипломате које кажу да би се "у уобичајеним околностима могло рећи да нема шансе да администрација САД пристане на прекрајање границе, али наступило је време чуда у Вашингтону", с обзиром да је председник Доналд Трамп "импулсиван и непредвидив".

"С обзиром на Трампово крајње ограничено знање о Западном Балкану, он се, када је о ситуацији на Косову реч, руководи мишљењем својих кључних саветника за безбедност, људи као што су државни секретар (Мајк) Помпео, министар одбране (Џејмс) Матис и саветник за националну безбедност (Џон) Болтон", каже тај извор а преноси Демостат.

За разлику од дипломата, стручњаци за спољну политику на Западу махом искључују могућност поделе "косовског колача". Ведран Џихић, стручњак Аустријског института за међународну политику, констатује за Демостат да "поред Њемачке, постоји још неколико земаља у ЕУ које би тешко пристале на нове територијалне аранжмане на Балкану".

"Међутим, имајући у виду да се и Немачка налази у моменту проналажења аутентичне позиције на новој геополитичкој шах-плочи, да има, у најмању руку, упитан однос према Америци председника Трампа, да почесто мора да адаптира политику према Русији (Владимира) Путина и Турској (Тајипа Реџепа) Ердогана, могло би се рећи да речи канцеларке Ангеле Меркел (о неприхватљивост померања граница), ма колико то она желела, неће зауставити дебату", наводи Џихић.

"За тако нешто Меркел и Немачка би морали наступити много одлучније и ултимативније. Пре свега би била потребна недвосмислена порука (председнику Србије) Александру Вучићу да престане са оркестрирањем овакве врсте кампање око Косова. Али реалполитика изгледа много комплексније... Путин и Ердоган, а и Трамп, увек су спремни за геополитичке договоре 'јаких лидера', док ЕУ у већини питања која се тичу Балкана нема јасну и јединствену позицију. Тако да ће ова од недавно захуктала дебата о 'креативним решењима' и 'разграничењима' бити настављена, наставиће се политика стратешке пропагандне комуникације за домаћу публику и лобирања на интернационалном нивоу за различита решења", сматра Џихић.

Он закључује да је дискурс о етничким рекомпозицијама у региону и поделама територија "суштински супротстављен идеји интеграције и ЕУ, односно идеји да се за сваки проблем траже креативна интегративна решења која могу да и за будућност гарантују више а не мање економског просперитета и добросуседске сарадње, а заговарајући поделу, њени политички пропоненти директно се позиционирају против вредности ЕУ и коначно бивају раскринкани као лажни проевропљанини и лажне демократе".

(Бета, 17.08.2018)