Završava program pomoći Grčkoj, ali ne i evropski dužnički problemi
Grčka će u ponedeljak zvanično izaći iz programa finansijske pomoći, posle osam godina štednje na koje je primorana da bi dobila ogromne zajmove iz evrozone.
Dok je izlazak Grčke iz programa pomoći važan korak, on pruža slabe garancije da je evrozona završila s dužničkim problemima, ocenila je agencija Asošiejtid pres.
Veliki dug u Grčkoj i još veći u Italiji i dalje će predstavljati finansijsku pretnju Evropi koji neće skoro biti uklonjena.
Evropski dužnički problemi više puta su u protekloj deceniji podsticali strahove od raspada evrozone, što je najgori scenario koji bi ozbiljno ugrozio region i potresao svetska finansijska tržišta i trgovinu.
U Grčkoj se tri decenije niz vlada masivno zaduživao kako bi se finansirala izdašna potrošnja na penzije i radna mesta a dobila politička podrška, dok se tolerisala rasprostranjena utaja poreza i prikrivao manjak u budžetu.
To je eksplodiralo u oktobru 2009, kada je Grčka priznala da joj je budžetski deficit mnogo veći nego što je ranije prijavila. Šokirani investitori više nisu hteli da rizikuju pozajmljivanje novca Atini po pristupačnim kamatama, što je primorala vladu da traži pomoć od ostalih zemalja evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Zajmovi su došli s teškim uslovima: smanjivanje deficita što je dovelo do velikih povećanja poreza i rezanja izdataka, kao i do reformi usmerenih na poboljšanje ubiranja poreza i stvaranja bolje poslovne klime. Grčka privreda, teško pogođena smanjenjem potrošnje, smanjila se za četvrtinu.
Grčka sada ima dug od 322 milijarde evra što je preko 180 odsto bruto domaćeg proizvoda. Od toga 256,6 milijardi evra duguje kreditorima iz evrozone a 32,1 milijardu evra MMF-u. U 2012. oko 107 milijardi evra duga je izbrisano zbog čega su gubitke imali privatni investitori.
U ponedeljak ističe treći i poslednji program pomoći Grčkoj, što znači da Atini više nije na raspolaganju novac iz pomoći. Grčku će i dalje svaka tri meseca posećivati tehnički stručnjaci kako bi ocenili da li ispunjava zadate ciljeve za javne finansije dok 2060. ne isplati poslednju ratu po dugu iz programa pomoći.
Zemlje evrozone pozajmile su Grčkoj dovoljno novca da pokrije 22 meseca finansijskih potreba i značajno ublažile uslove otplate duga. Grčka treba da prođe kvartalne preglede da bi ostalo na snazi olakšanje otplate.
Pojedini stručnjaci kažu da je najbolji način da se pomogne Grčkoj ako bi zemlje evrozone otpisale deo dugova, ali su vlade negativno reagovale. Programi pomoći Grčkoj su nepopularni, posebno u Nemačkoj, i u oproštaj dugova bi teško mogli da se ubede lideri kao što je nemačka kancelarka Angela Merkel.
MMF i istaknuti ekonomisti kažu da će grčki dug, ako ne bude otpisan deo dugova, u jednom trenutku opet početi nekontrolisano da raste.
Grčka bi trebalo da ima izuzetno velike budžetske viškove pre otplate duga - takozvani primarni višak od 3,5 odsto do 2023. i 2,2 odsto posle toga, a MMF navodi da je u istoriji veoma malo država uspelo da ostvari tako nešto.
MMF navodi da zemlje brzo prestanu da štede, pošto narod postane nezadovoljan lošim uslugama. Potrošnja na državni zdravstveni sistem u Grčkoj smanjena je na jednu od najnižih u evrozoni, pa 20 odsto najsiromašnijih Grka kaže da izdvajaju 44 odsto prihoda domaćinstva na medicinske troškove, a mnogi kažu da su odustali od medicinske nege.
Slab rast Italije posle prihvatanja evra imao je za posledicu da treća najveća privreda evrozone nije uspela da smanji ogroman dužnički teret. On je na 133,4 odsto BDP-a, drugi najveći u evrozoni posle Grčke.
Zvaničnici povezani s vladajućom koalicijom populističkog Pokreta pet zvezda i desničarske Lige spominjali su izlazak iz evra i kritikovali stroga pravila Evropske unije o ograničenju duga i deficita, što je podstaklo strahove od nove dužničke krize.
Evrozona ima više način da se zaštiti valutna unija u krizi. Jedan je ponuda Evropske centralne banke da kupuje obveznice zemlje koje imaju velike troškove zaduživanja. Ali to zahteva da se pristane na plan za smanjenje deficita što je izgleda poslednja stvar koju bi uradila aktuelna vlada u Rimu. Najdramatičnija alternativa bi bio izlazak Italije iz evrozone.
Stručnjaci ocenjuju da je situacija s italijanskim dugom različita od Grčke pošto je većina italijanskih obveznica u rukama Italijana, ali i da nije izgledno da bi Italija mogla izaći iz evrozone pošto bi to izazvalo veliki šok.
(Beta, 17.08.2018)
