Економисти: Приноси кукуруза дижу раст пољопривреде и БДП Србије
Добар род кукуруза ове године могао би да повуче целокупну пољопривредну производњу и утиче на раст бруто домаћег производа (БДП) од један до 1,2 одсто, сматрају економисти.
Пољопривредни стручњак Милан Простран рекао је за Бету да би вредност пољопривредне производње ове године могла бити око 5,5 милијарди долара.
"Ако се пољопривредна сезона заврши без временских неприлика, пољопривреда би ове године могла да произведе за милијарду долара више робе него 2017. године када је та производња била мања него претходне године", рекао је Простран.
Он је подсетио да је пољопривредна производња у 2017. години била 14,8 одсто мања него 2016, а вредности јој је била око 4,5 милијарди долара.
Додао је да ће у новоствореној вредности пољопривредне производње ове године највеће учешће имати кукуруз који је и иначе водећи на листи по учешћу у пољопривредној производњи.
Ако до бербе не буде временских непогода ове године ће, према Пространовим речима приноси кукуруза бити око седам-осам милиона тона, упркос чињеници да су засејане оранице мање за око 300.000 хектара.
"У Србији се засеје кукурузом око 1,2 милиона хектара, а ове године је под том културом око 900.000 хектара", рекао је Простран.
Утицај пољопривреде на БДП био би већи да, како је рекао, нису уништени прерађивачки капацитети и да може да се преради бар половина рода воћа.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић рекао је да ће ове године пољопривреда Војводине надоместити пад производње у остатку Србије.
"Малина је ове године подбацила због временских неприлика и слабог откупа, па је 95 одсто тог воћа завршило у другој класи и по цени од око 90 динара", рекао је Савић.
Због обилних киша, ливаде, према његовим речима, нису могле да буду покошене па ће недостајати хране за стоку, а "то значи и принудно смањење сточнг фонда".
Истакао је да ни за једну земљу, па ни за Србију, није добро да продаје пољопривредне производе претежно као сировине, уместо да их преради и прода скупље.
Примарни пољопривредни произвођачи, како је рекао, вечито остају сиромашни, а њихове фабрике су под отвореним небом.
Савић је рекао да је пољопривреда вишедеценијски проблем и да њоме не може да се бави само Министарство пољопривреде, већ се морају интегрисати мере различитих министарстава, од популационе политике Славице Ђукић Дејановић до идеје о развоју задругарства коју заступа министар за регионални развој Милан Кркобабић.
Економиста Драгован Милићевић рекао је да би пољопривреда ове године могла да има учешће на прираст БДП од 0,5 до 0,8 одсто и да се "због њеног високог удела у БДП-у осећа сваки раст и пад".
"Не постоје развијена земља и привредни раст без индустрије и високе технологије. Пољопривреда ником није донела просперитет, па због тога треба смањивати њено учешће у БДП-у, а повећавати вредност", рекао је Милићевић.
(Бета, 20.08.2018)
