Комичарев епитаф
Дојче веле 25.08.2018
Каткад бих сео на степенице Вијећнице и слушао како се езан меша са гитарским рифовима из оближњег кафеа Роцк. Као упаљачи на концерту палила су се светлашца у махалама. Из будућности још није допирао мирис паљевине.
Ведрана је осамдесетих било лако упознати. Свратиш обдан до „Ловца“, у хаустор на Титовој или навече до „Звона“ – тај џез кафе за уметничку боемију налазио се иза много развиканије „Естраде“, у којој су резидирале домаће звезде, од Бреге до Милића. У „Ловцу“ је пиво звано „клипача“ било јефтино, а гулаш у малој плеханој посуди таман толико добар да се не цуга на гладан стомак. Челиста Сарајево се почетком осамдесетих из поспане ларве
