Електрична возила у Србији и даље далека будућност
У Србији је тренутно регистровано 255 хибридних возила и 173 електрична, док у Европској унији тај број ових дана достиже милион.
Иако је још пре готово четири месеца најављено да ће „ускоро&qуот; бити расписана јавна набавка за постављање нових десет пуњача за електрична возила на путевима у Србији, прича се и даље врти око тог „ускоро&qуот;.
Наиме, почетком маја медији су објавили ову вест, затим поново у јулу, а како за ББЦ на српском сада, крајем августа, кажу у Путевима Србије, набавка ће бити ускоро расписана.
„Јавно предузеће Путеви Србије припрема јавну набавку и инсталацију 10 електропуњача на 10 атрактивних локација на главним путним правцима. Тендер ће убрзо бити објављен&qуот;, наводи се у одговору који је ББЦ-ју на српском достављен из тог јавног предузећа.
Док не поставе нове пуњаче, електрична и хибридна возила која саобраћају српским друмовима моћи ће да користе постојеће. И то пет брзих на аутопуту и још око 30 који се налазе по градовима.
Одлука за постављање нових пуњача донета је управо у складу са тим што се пилот пројекат постављања пет поменутих пуњача на аутопуту показао као оправдан, кажу нам у Путевима Србије.
Пуњачи се налазе на наплатним станицама Прешево, Шид, Димитровград, Суботица југ, као и на платоу бивше наплатне станице Београд код Бубањ потока.
- Српски волан не говори светске језике
- Србија није спремна за интернет такси
- Повлаче 20.000 БМВ након пожара
„Пуњење возила на инсталираним уређајима траје максимално око 30 минута, а услуга је за сада бесплатна за све кориснике&qуот;, кажу нам у Путевима Србије.
Додају да их користи велики број транзитних возила која пролазе кроз Србију. Прецизну евиденцију броја пуњења не воде, јер како кажу употреба пуњача и даље није комерцијализована.
Снага постављених пуњача у Србији је 100 киловата. Бржи, јачи и скупљи пуњачи возило напуне и за 15 минута.
Транзитна рута
Пуњаче у нашој земљи, као што кажу у Путевима Србије, углавном користе странци у транзиту.
Томе у прилог иде и одговор Министарства унутрашњих послова да је у Србији регистровано 173 возила на електрични погон, као и 255 хибридних возила. То јесте пораст у односу на мај ове године, када је било 143 електрична и 223 хибридна возила, али је укупан број ипак мали.
Према подацима МУП-а, у Србији је тренутно укупно регистровано 2.447.803 возила.
На европским путевима за то време „плови&qуот; око милион електромобила. Продаја оваквих возила порасла је у Европи од почетка ове године за око 40 одсто.
Између јануара и јуна 2018, широм ЕУ, Исланда, Лихтенштајна, Норвешке и Швајцарске продато је око 195.000 електричних возила, што је за 42 одсто више него у истом периоду претходне године, пише Гардијан. Норвешка је лидер.
И наредни податак показује где је Србији место у односу на земље ЕУ - тамо тренутно постоји више од 100.000 инсталисаних пуњача, док их је 2011. било 3.800.
Тачне локације свих пуњача широм света доступне су на сајтовима Плуг Сурфинг и Плуг Схаре.
Како изгледа провозати се и возити електрични аутомобил у Србији ББЦ на српског није успео да сазна, упркос бројним покушајима да пронађе бар једног од 173 власника таквих возила.
Развој
Осим ширења мреже пуњача, светске компаније свакодневно раде и на развоју нових аутомобила, као и батерија.
Јапанска компанија Нисан почела је ових дана да развија први електрични аутомобил за кинеско тржиште, док је руски Калашњиков недавно представио верзију оваквог возила ретро изгледа за који наводе да ће бити највећа конкуренција Тесли Елона Маска.
Компанија Тесла је међу лидерима у производњи електричних возила. Међу онима који их развијају су и Фолксваген, БМВ, Ауди, Порше, Мерцедес...
Осим на развоју модела, треба усавршавати и батерије. Револуција у овој области могла би да се догоди уколико се оствари идеја шкотских научника о течној батерији.
Тим истраживача са Универзитета у Глазгову, наиме развија течну батерију која може да напуни електрични аутомобил за неколико секунди.
Креирали су прототип, а он користи метал оксид - који су описали као „егзотичну рђу&qуот; - који се може напунити електричном енергијом када се дода у воду.
Према њиховом решењу, возила би се пунила на обичним бензинским пумпама, чиме се навике корисника, како кажу, не би мењале у потпуности.
У неким европским земљама постоје и путеви који пуне батерије аутомобила. Тако је током ове године у близини стокхолмског аеродрома Арланда пуштена деоница првог јавног пута који пуни возила док се крећу по њој. Систем преноси енергију до возила кроз шину која се налази на средини траке коловоза.
Слични „електрични&qуот; путеви постоје и у Немачкој, као и на другим локацијама у Шведској, али су у приватном власништву.
Животна средина
Главна предност веће употребе електричних и хибридних возила, на уштрб оних која користе фосилна горива, тиче се животне средине.
Циљ Европске уније је да се до 2030. године емисија гасова са ефектом стаклене баште смањи за 40 одсто у односу на ниво из 1990. Тај проценат би могао и да се повећа, најавио је недавно европски комесар за енергетику и климатска питања Мигел Аријас Канете. Како је рекао, намерава да предложи да се тај циљ постави на 45 одсто.
Томе се, ипак успротивила канцеларка Ангела Меркел, која је навела да чланице треба да се концентришу на тренутни циљ, јер како је додала, многе не испуњавају оно што су обећале.
Одређени део овог циља односи се и на емисију штетних гасова коју испуштају возила која користе фосилна горива.
Управо је Немачка једна од европских земаља која би међу првима могла да забрани возила на дизел погон. То би, према речима министра саобраћаја немачке покрајине Северна Рајна-Вестфалија Хендрика Веста могло да се догоди 2020. године.
Савезни управни суд у Лајпцигу у фебруару је дозволио немачким градовима да забране старија дизел возила на неким подручјима. Хамбург је први град који је на појединим саобраћајницама то и урадио.
Упоредо с тим, Србија је једна од земаља која би могла да постане „гробље&qуот; за старе европске дизелаше. Само што би то гробље биле - саобраћајнице.
Како би мотивисале грађане и компаније да купују еколошка возила, многе државе нуде субвенције за то. Такве подстицаје има и суседна Хрватска, а један од последњих конкурса затворен је само дан по објављивању - јер је стигло превише захтева.
У Србији подстицаја засад нема, а док су возила на батерије садашњост у развијеним земљама, овде су, чини се далека будућност.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 08.29.2018)
