Димитрије Боаров: Радничко акционарство
Нови магазин 31.08.2018 | Нови магазин
Криза у пулском бродоградилишту Уљаник, које није у стању да исплати јулске плате за око 4.500 запослених у свом “шкверу” и у ријечком бродоградилишту “3. мај” (које је пре коју годину “купило” хрватским државним парама, то јест преко којег је докапитализовано државним парама у једној замаскираној дотационој операцији), има низ класичних карактеристика финансијског слома једног великог предузећа, али и неколико специфичности које заслужују пажњу и српске јавности.
Прво треба издвојити чињеницу да је “Уљаник” приватизован по моделу “радничког акционарства” (у суштини бесплатно, наводним одбитком рата на плате и пензије), па запослени (и некада запослени) у овом привредном друштву располажу са око 46 одсто удела у власништву. Држава је преко својих агенција и фондова задржала нешто преко 20 одсто акција, а све остало је у рукама приватних инвеститора, међу којима је најкрупнија Адриа група са око 12 одсто
