Na ivici ludila: Niš, Niš, solunski rokenrol

Ponekada bi stvarno trebalo biti surovo samokritičan prema sebi. Da je srbijansko društvo barem jednom to učinilo, tokom svog viševekovnog blesavljenja po Balkanu, ne bismo se mi ovde mnogo kerefečili i pravili važni, već bi stisli petlju, stegli zube i krenuli da činimo nešto što bi nas izdvojilo od drugih, upravo jer smo ovoliko mali, nebitni i prolazni. Zašto ovo pišem? Već je vremena prošlo od kako je mainstream ludilo haralo & šaralo