На ивици лудила: Ниш, Ниш, солунски рокенрол

Понекада би стварно требало бити сурово самокритичан према себи. Да је србијанско друштво барем једном то учинило, током свог вишевековног блесављења по Балкану, не бисмо се ми овде много керефечили и правили важни, већ би стисли петљу, стегли зубе и кренули да чинимо нешто што би нас издвојило од других, управо јер смо оволико мали, небитни и пролазни. Зашто ово пишем? Већ је времена прошло од како је маинстреам лудило харало & шарало