Srbija, deset godina posle

I Ja znam oko koje zatvaraš kao strelci i oko kojim si niz puščanu cev gledala oštrija nego meci. Al' posle toliko smrti, nevina na oba oka, podigni pogled sa gajke; spusti se niz planine, Srbijo visoka, međ reke gde se njivama njišu izlivajke. I prođi bosonoga, Srbijo bez ambara, protni se izmeđ rovova, kraj streljane đačke klupe, pređi preko raka i zgarišta talpara, Srbijo među puškama tek složenim u kupe. I sjavi se, još tvrda, od bola