Светови нестају, други се рађају
Данас 30.09.2018 | Пише: Раде Радовановић
Људи, сећања ... Љубица Арсић Писац живи од прошлости, од ње ствара своје књиге, он је замишља и измишља. Иначе волим да размишљам о нечему што је било, да преиспитујем свој поступак, да анализирам разговор и да од свега тога правим приче.
Неке слике само блесну и ја се питам, откуд оне ту, зашто их се сећам кад ми се чине безначајним. *** Памтим неку пузавицу са љубичастим гроздовима која је под тежином пала преко ограде на мом путу до школе или тривијалне реплике једне моје рођаке – право је чудо на чему сећање остаје, а опет има неземаљских слика које не бих желела никад да заборавим: део плавог појаса кроз прозор воза, кад сам први пут видела море. *** Из чубурског дворишта
