Svetovi nestaju, drugi se rađaju
Danas 30.09.2018 | Piše: Rade Radovanović
Ljudi, sećanja ... Ljubica Arsić Pisac živi od prošlosti, od nje stvara svoje knjige, on je zamišlja i izmišlja. Inače volim da razmišljam o nečemu što je bilo, da preispitujem svoj postupak, da analiziram razgovor i da od svega toga pravim priče.
Neke slike samo blesnu i ja se pitam, otkud one tu, zašto ih se sećam kad mi se čine beznačajnim. *** Pamtim neku puzavicu sa ljubičastim grozdovima koja je pod težinom pala preko ograde na mom putu do škole ili trivijalne replike jedne moje rođake – pravo je čudo na čemu sećanje ostaje, a opet ima nezemaljskih slika koje ne bih želela nikad da zaboravim: deo plavog pojasa kroz prozor voza, kad sam prvi put videla more. *** Iz čuburskog dvorišta
