Na putu za barake

Nemac je bio nizak, zdepast, tamnog tena i namrgođen, nimalo nalik na plavokosog, atletski građenog junaka koji se smešio sa plakatâ u centru grada i koga je Lazović obično sebi predstavljao dok je razmišljao o pripadnicima Vermahta. Tek tada, u tom deliću sekunde, shvatio je da nikada, zapravo, nije temeljno osmotrio nekog nemačkog vojnika. Na ulici ih je često sretao, povremeno su ga i legitimisali, ali je pred njima uvek obarao pogled,