Самит у Београду: Регион мора да сарађује, пре свега у изградњи инфраструктуре

Државе Југоисточне Европе морају да више сарађују, пре свега у изградњи инфраструктуре, да би се зауставило исељавање становништа, указано је данас у Београду на "Самиту 100 бизнис-лидера региона".

Министар рударства и енергетике Србије Александар Антић је казао да је потребно да се дефинишу заједнички интереси и ради на њиховој реализацији, у циљу подизања стандарда грађана.

"Регионално повезивање има солидну базу, недавно је основана транспортна зеједница која треба да олакша процедуре на државној граници јер је вишесатно чекање камиона на прелазима неподношљиво", рекао је он.

&нбсп;

Истакао је да је приоритет изграђа инфраструктуре, како саобраћајне тако и енергетске.&нбсп;

"Србије је сремна да ради на развоју инфраструктурних пројеката", рекао је министар и додао да се припема изградњ ауто-путева Београд-Сарајево и Ниш-Приштина.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић је рекао да је слаба инфраструктура највећа сметња развоју региона.

"Заговорник сам и реформе ЦЕФТА споразума о слободној трговини у региону, потребна нам је ЦЕФТА плус јер се у међусобној трговини не напредује како би требало", рекао је Шаровић.

Оценио је да су границе и царинске баријере велика препрека за унапређење сарадње.

"Нема ни заједничких пројеката и производа и ако их има њих је иницирала ЕУ а не дражаве региона", казао је Шаровић.

Вицепремијер Македоније Кочо Анђусев рекао је да регион мора да направи заједничке пројекте и да државе и политика обезбеде подршку.

"Имам осећај да стално почињемо из почетка, како која влада дође опет смо на почетку", рекао је Анђусев и&нбсп;истакао је да је "регион више везан за Брисел него што су државе међусобно".

"Треба да јачамо сарадњу јер сада има више могућности и предуслова него у време социјализма, а тако ћемо бити и лакши ЕУ", рекао је он.

Према речима потредседника Скупштине Црне Горе, Бранимира Гвозденовића "политика мора да са речи пређе на дела".

"У Београду су амбасадори свих земаља региона, позовите их и реците им шта су данашњи захтеви бизниса", казао је он.

Истичући да је Црна Гора инвестирала милијарду евра да би се енергетски повезала са Италијом он је позвао државе које имају вишкове струје да је извозе преко Црне Горе.

Гвозденовић је казао да мора да се решава и проблем исељавања јер људи напуштају регион због малих плата.

Председник Атлас групе Душко Кнежевић је рекао да се од 2000. године из региона иселило четири милиона људи, међу којима има доста младих и восокообразованих.

Позвао је Европу да помогне у решавању тог проблема јер Балкан "нема снагу да сам то уради".

Представник фирме "Горење" Фрањо Бобинц се заложио за боље економско повезивање региона напомињући да сваки инвеститор гледа на који простор може да рачуна.

&нбсп;

Самит&нбсп;100, који окупља најистакнутије пословне лидере Србије, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније и Албаније, наставља сутра рад.

Ту иницијативу су покренули Српска асоцијација менаџера (САМ), Удружење менаџера Словеније (ЗМ) и Хрватска удруга послодаваца (ХУП), а касније су се придружили и остали бизнис партнери из региона.

Први&нбсп;Самит&нбсп;100 одржан је октобра 2011. у Аранђеловцу, а претходни, шести скуп у Скопљу у октобру 2017.

(Бета, 01.10.2018)