Љајић: Земље региона морају да се определе између национализма и прагматизма (ВИДЕО)

Министар трговине туризма и телекомуникација Србије Расим Љајић је данас рекао да земље Западног Балкана морају да се определе између национализма и прагматизма да би достигле развијене земље.

"Национализам смо изабрали деведесетих година и види се где смо стигли", рекао је Љајић у Београду на завршном панелу Самита 100 бизнис лидера региона.

Додао је да без подршке Европе регион неће моћи да унапреди и ојача сарадњу, али да је је лош тренутак јер је Европа окренута себи и бави се својим проблемима.

Главна тема Самита је дигитализација и 4. индустријска револуција, а Љајић је оценио да земље региона могу да се укључе у тај процес "ако има памети".

Он је казао да је регион "у дебелом заостатку јер док су други напредовали ми смо ратовали и тај заостатак не може да се достигне".

"То неким проценама Западни Балкан 30 година заостаје за развијеним светом", рекао је Љајић и упозорио да је посебно велики заостатак у развоју инфраструктуре.

Истакао је да је слика још гора ако се посматра ниво развијености по стуктури извоза региона јер 35 одсто чине полупроизводи и сировине у ниској фази обраде.

Љајић је казао да судећи по неким разговорима у региону тече мед и млеко, али је реалност другачија и државе се међусобно доживљавају као конкуренти а не као партнери.

"Бизнис крчи пут али смо на политичком нивоу конкуренти", рекао је министар и навео пример да исто брашно у Приштини кошта 30 одсто скупље него у Србији због царина.

Указао је да производ неке земље из региона пет одсто скупљи ако се извезе у регион него у земље ЕУ.

"Робе на граници земаља региона чекају 11 сати а то кошта 97 евра", казао је Љајић и оценио да царинска унија земаља Западног Балкана није решење већ заједнички економски простор, слободан проток роба и мобилност радне снаге, што је прагматичан приступ.

Он се заложио да форимирање групе за притисак или стални дијалог између влада и пословних људи региона.

"Говоримо о дигитализацији и модернизацији образовања а у науку и истраживање се у региону годишње издаваја 0,4 одсто бруто домаћег производа а у Европи два одсто, или 42 евра по становнику у региону а у Европи око 533 евра", рекао је Љајић.

Навео је да из региона одлази шест пута више образованих људи него из било ког другог дела света.

Љајић је казао да земље региона треба да отворе разговоре о међусобном признању диплома лекара, архитеката, инжењера, али да очекује да се бити "страшних лобији" који ће покушати то да спече.

Потпредседник Владе Македеоније Кочо Анђушев рекао је да регион нема друге алтернативе осим прикључња Европској унији, упркос томе што та заједница тренутно има проблеме.

"Од историје се не живи, европске државе су ратовале, али данас не постављају то питање и ми то треба да научимо од њих", Анђушев.

Он је оценио да су у владама држава Зпадног Балкана "превише прича, а премало ради".

"Када се евентуално постигнути договори сведу на локални ниво, те економије траже заштиту, а она је само краткорочно добра", рекао је он.

Према његовим речима, земаљама Западног Балкана треба 20 година и раст бруто друштвеног производа од шест, седам одсто годишње да би достигли садашњи ниво равоја земаља централне Европе - Чешке, Пољске и Словачке.

"Немо времена за чекање, хајде да сарађујемо и заједнички производимо робу како би била конкурентнији на сватском тржишту, јер свака земља појединачно не може да произведе такву робу", рекао је он.

Анђушев је предложио да се формира заједничко тржиште радне снаге и омогући слободан проток људи без компликованих процедура.

Иницијативу Самит 100 бизнис лидера су покренули Српска асоцијација менаџера (САМ), Удружење менаџера Словеније (ЗМ) и Хрватска удруга послодаваца (ХУП), а касније су се придружили и остали бизнис партнери из региона.

Први Самит 100 одржан је октобра 2011. у Аранђеловцу, а претходни, шести скуп у Скопљу у октобру 2017.ЦЕЛОКУПНИ ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ

(Бета, 02.10.2018)