Noć duža od snova

Tol'ko se minulog leta srušilo sunčanih jata, toliko zvezdane vatre u oči prazne od bdenja, da obnevideh odjednom pod pljuskom ognja i zlata i glava mi se pomuti od nenadnog pomračenja. Pa tek što sam sveo oči da se od bola umire, zaiskah opet da vidim, još jednom, visoke boje, al Sunca više ne beše: crni se koluti šire i samo na obalama iskre se poslednje roje. Ne znadoh da je s vidika odavno Sunce klonulo, jer skitah spuštene glave jedino